Pregleda (4)

U pokretanju biznisa novac jeste veoma važan, ali svakako nije prvi korak – štaviše, on je na trećem mestu: na prvom je ideja, pa biznis plan, pa tek onda novac

Snežani je 48 godina, ostala je bez posla pre tri godine nakon što je preduzeće u kome je radila privatizovano. Mladenu je 50 godina, radio je u firmi koja je godinama tavorila, primao je polovinu od prosečne plate u Srbiji i to neredovno. Starijoj ćerki Marini je 26 godina i završava fakultet, a mlađa, dvadesetogodišnja Julija, posle srednje škole, zaposlila se kao prodavačica. Kada je Snežana dobila otpremninu od sedam hiljada evra, ova beogradska porodica odlučila je da udruži snage i započne mali porodični biznis. Imali su veliku kuću u izletištu kraj Beograda koju su sagradili Mladenovi roditelji. I on i mlađa ćerka dali su otkaze, od Fonda za razvoj uzeli su „start-ap“ kredit, nešto su pozajmili od rođaka i - sa 16 hiljda evra renovirali i opremili kuću, pretvorili je u pansion. U prizemlju imaju restoran, sobu za bračni par i drugu za devojke, kuhinju i pomoćne prostorije, na spratu četiri sobe za izdavanje. Snežana kuva, Mladen nabavlja, Marina je konobarica i radi na marketingu pansiona. Julija je sobarica, a svi naravno rade i sve drugo što je potrebno da bi ovaj porodični posao bio uspešan. Za dve godine vratili su četvrtinu kredita.

Pogon za proizvodnju testenina „Ravioly“, spada među najuspešnije privatne firme u Novom Bečeju. Šandor Ereš po zanimanju trgovac, radio je u Fabrici IMT i usput gajio koke nosilje. A onda je odlučio da napusti slabo plaćeni posao i pokrene privatni biznis. Nabavio je mašinu za proizvodnju testenina (50 kilograma testa na dan) i zajedno sa ukućanima upustio se u avanturu proizvodnje rezanaca, špageta, lazanja... Učio je na sopstvenim greškama, a danas u porodičnoj kući Erešovih radi mala porodična fabrika testenina, sa svim neophodnim mašinama i uređajima, kako to zahtevaju standardi u proizvodnji hrane. Godine 2002. dobio je kredit od Fonda za razvoj Vojvodine za mala i srednja preduzeća u iznosu od 450.000 dinara. Domaćin je sam po originalnoj ideji napravio sušaru za testo, uveo i neke druge inovacije, i sada proizvodi vagon testenina mesečno. Sa njim radi sin Oskar, u pomoć priskaču supruga Ilonka i ćerka Čila.


Hrabri i isplativi izbori

Da ima nečeg privlačnog u tome da sami odlučujete o svojoj sudbini, pravcu razvoja i usavršavanju, da sami određujete svoje radno vreme, iako je ono često duže od 10 ili 12 sati, pokazuju i braća Slaviša i Dejan Petrović iz okoline Lazarevca koji u svom malom preduzeću „D:S: Vudart“ proizvode drvene igračke kojima se igraju deca iz cele Evrope; porodica Milutina Anđelkovića koja u jednom podrumu na Vračaru pravi ručno rađene sapune; Ljiljana Simić iz Novog Sada koja sa svoje dve ćerke u preuređenoj garaži ima mali pogon za proizvodnju trenerki; Miomir Šutanovac koji zajedno sa sinom proizvodi nosače za televizore, video rekordere i zvučnike. Svi oni su dobri primeri da su njihovi životni izbori bili ne samo hrabri već i isplativi.

Porodične firme nisu novina ni kod nas, a u svetu su one krajnje uobičajene. U svim velikim ekonomijama, mali porodični biznis je kičma privrede i ekonomskog napretka. U zapadnoj Evropi i Americi postoje firme džinovi koje zapošljavaju hiljade ljudi. Mnoge su počele kao male radionice pre dva ili tri veka, a naslednici su ih u međuvremenu razvili u velike kompanije i prepoznatljive brendove (Ford, Fiat, Levi Strauss, Swarovski…). Međutim, više od devedeset procenata preduzeća čine upravo male firme u kojima je zaposleno manje od deset radnika. Ili drugačije rečeno - od pet firmi u svetu četiri su u porodičnom vlasništvu.

Prema najnovijim rezultatima Međunarodne akademije za istraživanje porodičnog preduzetništva, u vlasništvu porodica nalazi se između 80 i 95 odsto svih svetskih privatnih firmi. U Francuskoj ih je 60 odsto, koliko i u Nemačkoj. Holandija ih ima 74 odsto, Švedska 79, a Grčka čak 80 odsto… One apsorbuju šezdeset odsto ukupne svetske zaposlenosti. Domaća mala i srednja porodična preduzeća nemaju toliku tradiciju. Zastupljena su u manjem obimu nego u svetu, ali su u vidljivoj ekspanziji, a neka od njih su u poslednje dve decenije uspela da se učvrste i ostvare veliki uspeh u prehrambenoj, farmaceutskoj, tekstilnoj industriji, trgovini, vinarstvu, cvećarstvu… Statistika kaže da sve svetske ekonomije porodični posao smatraju velikim saveznikom i veoma važnim za privredni i socijalni razvoj svake države. To će polako i sigurno postati uobičajeno i kod nas, s obzirom na broj nezaposlenih, posebno onih koji su prevalili petu deceniju života.


Početak sa 6000 evra

Da bi se započeo biznis u Srbiji potrebno je najmanje šest hiljada evra, a to je otprilike prosečna nadoknada koju dobijaju radnici kao otpremninu kada u firmi postanu tehnološki višak - tvrde stručnjaci koji se bave ovom problematikom. S tim novcem (na nekom računu) oni se mesecima vrte u krug pokušavajući da smisle šta bi mogli da započnu i tako sebi i porodici obezbede koliko-toliko izvesnu budućnost. Oni bi da rade, da taj novac ulože, ali ne znaju u šta i gde. Kome se obratiti?

Mali tim Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, spreman je da vam razreši dileme kako početi, koliko uložiti, i da vas informiše o tome šta je ono što je trenutno najtraženije.

Možete se obratiti i Institutu za mala i srednja preduzeća koji izrađuje posebne programe za otpočinjanje biznisa. Pojavile su se i agencije i privatnici koji organizuju kurseve i štampaju priručnike prilagođene i namenjene onima koji bi da započnu biznis, a ne znaju kako.

Tu je naravno i Nacionalna služba za zapošljavanje – gde u posebnim centrima oformljenim za informisanje onih koji tragaju za mogućnostima osamostaljivanja u poslu, možete između ostalog saznati kako se poslodavci oslobađaju plaćanja doprinosa, koji su izvori za finansiranje malih i srednjih preduzeća, kako da uzmete minikredit...

-Sada je u Srbiji mnogo bolja klima za otpočinjanje biznisa, kaže Dejan Jovanović, direktor republičke Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Poslednjih nekoliko godina doneto je više zakona koji to olakšavaju. Ono što Agencija potencira jeste dodela „start ap“ kredita, intenziviranje edukacije preduzetnika i promocija mogućnosti tog sektora. Prošle godine je dodeljeno 1507 „start-ap“ kredita (oko dve milijarde dinara), a prednost su imali mladi ljudi, početnici u biznisu.
Krediti su najčešće odobravani za proizvodnju prehrambenih proizvoda i razne uslužne delatnosti. Naši ljudi imaju dobre ideje, ali je veoma važno da one mogu da ostvare profit. Zato agencija organizuje besplatnu obuku za početnike iz oblasti poslovnog planiranja, pravne regulative, menadžmenta, poslovne komunikacije ili elektronskog poslovanja malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Posebno su zanimljive visoko specijalizovane usluge poput konsultantskih i marketinških, izrada softvera i usluge u podizanju i zaštiti zdravlja.

U pokretanju biznisa novac jeste veoma važan, ali nije najbitniji. Štaviše, on je na trećem mestu. Na prvom mestu je ideja, pa biznis plan, pa onda novac. Poznato je takođe da uspešnom biznisu obično prethodi više neuspeha.
Statistika kaže da polovina novopokrenutih poslova u Evropi u prvih pet godina postojanja doživi neuspeh najviše zato što ljudi nepripremljeni ulaze u trku na tržištu. Ako želite da vaše porodično preduzeće traje, izgradite mu temelje od predanosti, jasne komunikacije i čvrste etike. Barem za trenutak zaboravite sumornu statistiku o opstanku porodičnih preduzeća, i pomislite na hiljade onih koji su u tome uspeli - generacijama.

Verovatno nećete biti u položaju da konkurišete najstarijem svetskom porodičnom preduzeću – japanskom hotelu Ryokan Hoshi, koji je osnovan 717. godine i koji danas vodi 46. generacija porodice Hoši – ali takvi ekstremni primeri samo potvrđuju da porodični biznis može trajati veoma dugo. Da bi vaš porodični biznis trajao, učvršćujte ga od temelja ka vrhu. Vaše svesno opredeljenje da stvorite svoje preduzeće biće prvi korak u postavljanju čvrstih temelja. Potrebno je, naravno, i nešto sreće da bi se opstalo generacijama, ali se to svakako ne događa slučajno – sve počinje sa vašim namerama.


IZAZOVI I MOGUĆNOSTI

Uspešno porodično preduzeće je odlična prilika da se unaprede porodica i zajednica. Međutim, nezavisno od mesta, kulture ili veličine, porodična preduzeća prolaze kroz mnoge izazove, ali i mogućnosti, a osnovne prednosti i mane su sledeće:

Prednosti

Zajednički motiv: članovi porodice okupljeni oko nekog zajedničkog projekta najčešće imaju sličan sistem vrednosti i ideju šta i kako treba raditi. Njihova složnost doprinosi većoj motivisanosti, a time povećavaju sopstvenu konkurentnost na tržištu. Velika predanost: kada svi članovi porodice rade za sopstvenu, a ne za korist cele porodice (ili korist nekog drugog poslodavca) radiće s mnogo više zadovoljstva, lakše će ulagati i vreme i energiju za postizanje zajedničkog cilja. Porodica osim toga ima mnogo više razumevanja za potrebe svojih članova kada je reč o odmorima, slobodnom vremenu, kliznom radnom vremenu… Lojalnost zajednici: snažne porodične veze najčešće su garancija da će u teškim vremenima i velikim iskušenjima grupa ostati na okupu, da će krize biti lakše pravazilažene, a da će u povoljnim periodima uspeh brže i lakše biti postignut. Stabilnost: u vođenju porodičnog posla uvek se imaju u vidu deca i unuci, odnosno buduće generacije, pa se u donošenju poslovnih odluka skoro uvek vodi računa o dugoročnim i opštim interesima.

Nedostaci

Neelastičnost: suprotnost stabilnosti koju ima grupa, odnosno težnja ka dugoročnim ciljevima i želja da se poštuje tradicija, lako se može pretvoriti u slabost, odnosno nespremnost da se brzo i elastično reaguje kada su promene potrebne. Sukob interesa: zbog isprepletenosti porodičnih i poslovnih odnosa ponekad dolazi do sukoba interesa (ono što je dobro za posao - ne mora biti dobro za porodicu i obrnuto). Odraz problema: porodični sukobi i problemi često se prenose na posao. Problem trajanja: iako je porodični biznis dominantan u svetskoj privredi, mnoga porodična preduzeća se gase prilikom smene generacija.


DOBRE IDEJE

Institut za razvoj malih i srednjih preduzeća onima koji imaju neki kapital, a tragaju za idejama i načinima da ga plasiraju nude brojne programe iz područja proizvodnih i uslužnih delatnosti koje mogu prilagoditi sopstvenim lokacijskim, prostornim, organizacijskim, finansijskim i drugim resursima. Izdvojili smo dve koje su trenutno aktuelne:

Agencija za pomoć starima

U gradovima je isplativo otvaranje specijalnih agencija za posredovanje u poslovima kućnog čuvanja i opsluživanja starih i bolesnih osoba. U njoj će biti posla ne samo za celu porodicu, nego će biti potrebno angažovati i brojne povremene saradnike: penzionisane lekare, medicinske sestre, studente, gerontodomaćice... Evo kako izgleda finansijska računica: potrebna je prostorija od dvadesetak kvadrata, tri zaposlene osobe (preduzetnik, administrator i telefonista) i odgovarajući broj honorarnih saradnika. Uloženi kapital je 9500 evra, od čega na godišnji zakup prostora ide 10,15 odsto, na zanatske radove, instalaciju i nameštaj 18,50 i na opremu i ostalo 71,35 odsto. Period izvršenja je dva do tri meseca, a rok povratka kapitala pet meseci. Godišnja bruto zarada je 74.500 evra ili bruto dobit na jedan uloženi evro 7,34 evra.

Otvorite ribarnicu

Osim što je zdrava i hranljiva, riba može biti odličan izvor zarade. Otvaranje ribarnice traži nešto veće ulaganje, pa u Institutu za razvoj malih i srednjih preduzeća savetuju udruživanje. Prostor treba da ima oko 50 kvm. Broj radnika je šest (preduzetnik, administrator, dva prodavca, vozač i čistačica) a uloženi kapital oko 22 hiljade evra, od čega na zakup i uređenje prostora ide 32,58 odsto, na opremu 29,21, automobil 33,72 i na ostalo 4,49 odsto. Rok povratka kapitala je samo pet meseci, jer je godišnja bruto dobit 210 hiljada evra ili – na jedan uloženi evro, zarada je 8,38 evra.

Korisne adrese

Ukoliko razmišljate o pokretanju porodičnog biznisa posetite sajtove na kojima ćete naći sve potrebne informacije o uslovima za dobijanje kredita, subvencija, stimulacija...

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja – http://www.merr.sr.gov.yu

Nacionalna služba za zapošljavanje –  http://www.nsz.sr.gov.yu

Fond za razvoj republike Srbije –
http://www.fonzarazvoj.sr.gov.yu

Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva – http://www.sme.sr.gov.yu,

Izvor: Lisa