Pregleda (15)

BEOGRAD - Ministar zdravlja Tomica Milosavljević izjavio je danas da će zdravstveni radnici koji ne budu poštovali najavljene propise o dopunskom radu biti otpuštani.

"Ko bude radio dopunski u privatnoj ustanovi posle 11. decembra, za kad smo najavili početak sprovođenja dopunskog rada, zakonom se stiču uslovi da mu se prekine radni odnos. Reč je o striktnoj meri", kazao je Milosavljević.

Ministar je ocenio da ljudi ne razumeju dovoljno najavljenu novu praksu jer misle da neće moći da se sprovede. On je podsetio da će, u saglasnosti sa Zakonom o radu, lekari moći da rade i u privatnim ordinacijama ukoliko podele radno vreme, kao i da će dozvolu za raspoređivanje radnog vremena svakom pojedinačno izdavati Ministarstvo vodeći računa "da se ne remeti posao".

"Novi propisi su usmereni na edukaciju, jer će angažovanje profesora, specijalista da dopunski rade i u drugim državnim ustanovama doprineti uvođenju novih metoda u veći broj državnih ustanova", naveo je ministar. Prema njegovim rečima, cilj je i dobijanje jasne procedure za usluge koje neko hoće da plati, postiže se i veća bezbednost pacijenta za rizične usluge jer će biti rađene u referentniijm ustanovama, a i otvaraju se nova radna mesta.

"Poenta je i da se deo novca zarađenog dopunskim radom vrati bolnici, a lekari će za dopunski rad biti plaćeni po tržišnim cenama", istakao je Milosavljević. Prema njegovim rečima, nemaju smisla kritike da su nove mere sukob interesa jer navodno omogućavaju korupciju, odnosno da doktor koji podeli radno vreme šalje pacijente iz državne u privatnu ordinaciju.

"Radom lekara u državnoj zdravstvenoj ustanovi upravljaju nadređeni. Pacijentu ne treba uopšte nuditi večernju kliniku, već uslugu u okviru sistema, a u komunikaciji ustanove sa javnošću, građani treba da budu upoznati da postoji potpuno drugi telefon na koji se zakazuju pregledi koje oni žele da plate", kazao je Milosavljević.

Akt o dobrovoljnom osiguranju

On je dodao da će na to imati pravo svi koji plaćaju dopunsko zdravstveno osiguranje i najavio da će tokom ovog meseca u Službenom glasniku biti objavljen akt o dobrovoljnom osiguranju. Milosavljević smatra da najavljene promene u organizaciji rada ne pogoduju samo privatnim ustanovama kojima većinu posla obavljaju konsultanti.

"Zakon iz 1992. godine je vratio privatnu praksu doktorima i ostavio nedefinisanu konsultantsku oblast, pa je bilo moguće različito tumačenje i lekari su zbog niskih plata radili na kosultantskim poslovima", podsetio je on.

Predsednik Privatne lekarske komore Višesalav Hadži-Tanović je ocenio da najavljeni propisi ne ugrožavaju privatnu lekarsku praksu i dodao da je kao građanin nezadovoljan najavljenim rešenjem.

"Praviti privatne klinike u državnim ustanovama je diskutabilno. Kako će isti menadžemnt da radi o trošku osiguranja. Ulazimo u konflikt interesa i sukob sa etičkim i moralnim principima i kao građani nismo zadovoljni tim rešenjem. Za isti rad malo se naplaćuje, a malo o trošku osiguranja", kazao je Hadži-Tanović.

Prema njegovim rečima, najbolje rešenje je da pacijenti sa zdravstvenom knjižicom dolaze i kod privatnika, odnosno da privatnici sa državom sklope ugovor o zdravstvenom osiguranju građana.

Dopunski, večernji rad po tržišnim cenama

Direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) Svetlana Vukajlović je rekla da će se ići ka uključivanju privatnog sektora u zdravstveni sistem, ali da je preduslov za to jasno razdvojeno radno vreme lekara odnosno najavljeni propisi.

"Ni u jednoj zemlji nisu uključeni svi privatnici, ali će to u Srbiji u budućnosti sigurno biti razvijano i najvećim delom će u zdravstveni sistem biti uključeni i privatni lekari", kazala je ona. Direktorka Zavoda se složila sa Hadži-Tanovićem da postojeći propisi ne omogućavaju pravi izbor lekara, jer nije uključen privatni sektor.

Državne zdravstvene ustanove bi trebalo od 11. decembra ove godine da organizuju dopunski, večernji rad za obavljanje zdravstvenih usluga koje nisu obuhvaćene osiguranjem i za intervencija koje se u tim ustanovema i inače izvode.

Te usluge ća se naplaćivati po tržisnim cenama, a zdravstveni radnici će morati da odluče da li će puno radno vreme biti angažovani u državnoj ustanovi ili četiri sata raditi u državnoj i isto toliko u privatnoj. Pravo na dopunski rad imaće oni koji se odluče za puno radno vreme u državnoj ustanovi.

Izvor: RTV