Pregleda (1034)

Scena zaposlenih koji svoje otpuštene kolege vode na utešno piće ovih je dana sve uobičajenija. Međutim, postavlja se pitanje kome je zapravo više potrebna uteha, otpuštenima, ili onima koji su zadržali posao? Prema istraživanju Univerziteta Kembridž, provedenom u više evropskih zemalja, čini se, ovima drugima.

Naime, u poređenju sa onima koji su odjednom izgubili posao, oni koji su ga (za sada) zadržali su pod stalnim intenzivnim stresom uzrokovanim strahom da bi i oni mogli izgubiti radno mesto, pa su negativne posledice za njihovo mentalno zdravlje čak i veće nego kod onih koji su dobili otkaz.

Nesigurnost i neizvesnost gori od šoka

Rezultati istraživanja pokazuju da je nivo teskobe i depresije kod zaposlenih koji se na svojim radnim mestima osećaju nesigurno jednaka onoj zabeleženoj kod nezaposlenih. No, dok se mentalno stanje nezaposlenih nakon otprilike šest meseci od otkaza počinje poboljšavati, mentalno stanje onih koji su stalno zabrinuti zbog mogućeg gubitka posla nastavlja se pogoršavati i postaje sve gore i gore.

Sociolog sa Univerziteta u Kembridžu Brendan Buršel, koji je sproveo istraživanje, kaže da bi poslodavce trebalo pripremiti na negativne posledice stresa i teskobe od kojih sada pati njihova radna snaga.
- Sada prolazimo kroz razdoblje šoka, no možemo očekivati da će se situacija dodatno pogoršati - ističe Buršel.
Ljudi koji se svakodnevno moraju nositi s mogućnošću otkaza i frustracijama proizašlim iz nemogućnosti planiranja vlastite budućnosti i nedostatka osećaja kontrole u životu, mogli bi, naglašava, za otprilike godinu dana početi patiti od ozbiljnih simptoma teskobe i depresije, kao što su nesanica i letargija i povećanog konzumiranja alkohola i sredstava za smirenje.

Stalna, nejasna pretnja

Takođe, istraživanje je ukazalo i na razliku u percepciji otkaza, odnosno predviđanja i stvarnog emotivnog stanja nakon otkaza. Naime, najveći broj učesnika smatra da bi u slučaju otkaza bili u gorem emotivnom stanju nego što to pokazuju stvarni podaci dobijeni od učesnika koji su otpušteni, što dodatno rasvetljuje dobijene rezultate.
Objašnjenje za to bi mogla dati evolucijska psihologija koja tvrdi da su ljudi u vreme nesigurnosti pod većim stresom, jer osećaju neposrednu, iako nejasnu, pretnju. Prema tome, mogućnost otkaza modernom bi čoveku mogla predstavljati ono što je našem dalekom pretku predstavljala stalno prisutna pretnja nevidljivog predatora koji ga je u svakom trenutku mogao zaskočiti.
Takođe, poznato je da pacijenti pate od viših nivoa teskobe tokom čekanja na nalaze nego kada saznaju dijagnozu, ma kakva ona bila. Bolje je dobiti loše vesti i početi preduzimati nešto u vezi sa tim, nego se iscrpljivati stalnim razmišljanjem o raznim negativnim mogućnostima. Kada nesigurnost traje duže ljudi "zapnu" u stanju pripravnosti, stalno spremni na "borbu ili beg", što iscrpljuje i vodi do štetnog stresa.

Izvor: vijesti.cg.yu