Pregleda (398)

Intervju sa Smiljkom Mileusnić Adžić - generalnim direktorom preduzeća „Jugohemija“ iz Beograda

„Jugohemija“ je jedna od malog broja kompanija, ne samo u oblasti farmacije, nego uopšte, koja posluje u kontinuitetu od davne 1952. tako da ove godine slavimo 56 godina zaista uspešnog postojanja i rada, kaže Smiljka Mileusnić Adžić, generalni direktor „Jugohemije“.

„Jugohemija“ je osnovana kao Biro za inostrana zastupstva, usled tada sve većih potreba za uvozom zbog ubrzanog procesa industrijalizacije zemlje i osnovni koncept i programska orijentacija razvoja „Jugohemije“ bili su snabdevanje domaće industrije reprodukcionim materijalom, uz opredeljenost na dugoročnu poslovnu saradnju sa inostranim, zapadno-evropskim firmama visoke reputacije. Postaje ekskluzivni zastupnik velikih svetskih kompanija, od kojih su samo neke „Höechst AG“, „Dunlop“, ABG, „Marconi Instruments“, „Landrover“, „Wirtgen“ itd. čiji će broj, sredinom 80-ih dostići 150. Istovremeno, „Jugohemija“ je tada, u skladu sa proklamovanom ekonomskom politikom zemlje tog vremena, vršila značajna „udruživanja rada i sredstava“, što je u praksi značilo da je bila inicijator i učesnik u više „Joint venture“ sporazuma između uglednih ino kompanija i domaće industrije.

Početkom 70-ih godina „Jugohemija“ ulazi u novu oblast poslovanja – proizvodnju ambalaže i u njen sastav ulazi preduzeće „Grafopak“ iz Zemuna. Tokom 70-ih i 80-ih godina formira svoje filijale u Zagrebu i Ljubljani, predstavništva u Skoplju i Rijeci, konsignaciona skladišta u Beogradu i Zagrebu, kao i preduzeće u Londonu. Početkom 90-ih dolazi do snažne ekonomske krize, raspada jugoslovenskog tržišta, ekonomske blokade i ratnih razaranja, što je neminovno dovelo do privredne agonije. „Jugohemija“ je i iz ovog perioda izašla stabilna, sa pozitivnim poslovnim rezultatima, što joj je omogućilo da nastavi svoj razvoj i uspešno poslovanje, a tokom 90-ih započinje proces svojinske transformacije, a upravo prepoznavši kvalitet i perspektivu razvoja „Jugohemije“, kompanija „Delta holding“ 2004. godine postaje njen većinski vlasnik.

Šta danas čini okosnicu vašeg poslovanja, odnosno u kojim sve oblastima poslovanja ste prisutni?

Iz našeg naziva dalo bi se naslutiti da je osnovna oblast poslovanja hemija, što je gotovo pola veka i bilo tačno, ali od 2003. godine „core business“ kompanije postaje „farmacija“. Moram da priznam da smo bili u iskušenju da svoj naziv, upravo radi te činjenice i anahronosti skraćenice „jugo“ izmenimo, ali je ipak preovladao stav da naziv zadržimo, radi tradicije koju ovo ime nosi i činjenice da je ono zaista postalo simbol ozbiljne i snažne kompanije, kako kod naših partnera u zemlji, tako i u svetu. Dakle, da se vratimo vašem pitanju. „Jugohemija“ danas pokriva tri oblasti poslovanja. To su, kao što sam rekla, farmacija, zatim hemija, a u našem vlasništvu je i proizvodni pogon „Grafopak“. Poslovna jedinica „Hemija“ u svom programu ima zastupstvo ili veleprodaju poznatih svetskih firmi kao što su „Clariant“, „Celanese“, „Dunlop“, „Holland colours“, „BK Gulini“ itd. iz oblasti sirovina za industriju plastičnih proizvoda, površinskih premaza, sirovina za građevinske materijale, funkcionalnih tečnosti, guma za putnička vozila i kamione i aditiva za prehrambenu industriju. „Grafopak“ je fabrika fleksibilne ambalaže koja svoju primenu nalazi u farmaceutskoj, prehrambenoj ili hemijskoj industriji i tradicionalno pokriva jedan segment ovog rastućeg tržišta. No, kao što sam rekla, okosnicu našeg poslovanja predstavlja farmacija.

Koji sve proizvodi danas čine vaš prodajni asortiman i koje kompanije i brendove zastupate na našem tržištu?

- „Jugohemija farmacija“ se može pohvaliti činjenicom da jedina na tržištu pokriva sve oblasti poslovanja lekovima od registracija i marketinga lekova, uvoza i izvoza, carinskog skladištenja, uvoza i distribucije lekova za klinička ispitivanja, plasmana sanitetskog materijala, distribucije parafarmaceutike, do plasmana medicinske opreme. Povrh toga, ove godine „Jugihemija" je otvorila i 12 sopstvenih apoteka, poštujući pravac „nizvodnog“ širenja kompanije ka maloprodaji, a vredi istaći i da smo najveći distributer u Srbiji veterinarskih lekova, premiksa i vakcina. Od brendova, navela bih da smo ekskluzivni ili zastupnik dela programa uglednih svetskih kompanija kao što su CSL BEHRING, SANOFI AVENTIS, JANSSEN CILAG, MERCK, SEBAPHARMA, ROWA WAGNER i PIERREL, a sarađujemo i sa svim drugim poznatim kompanijama poput ASTRA ZENECE, GSK, PFIZERA, NOVARTISA, CATALYSTA, MSD, BAYERA i mnogih drugih. „Jugohemija farmacija“ je već godinama najveći uvoznik i distributer stranih lekova u zemlji ali je ove godine odlučila da svoj program proširi i na domaći lek, tako da se danas u našem portfoliju nalaze i lekovi „Galenika“, „Hemofarma“ i „Zdravlja-aktavis“.

Šta očekujete od ove poslovne godine (2007), hoće li biti uspešnija od prošle godine?

Jedan od najvećih problema „Jugohemije“ je kontrola ubrzanog rasta, čemu posvećujemo posebnu pažnju. U poslednje četiri godine prihod „Jugohemije“ se iz godine u godinu povećavao, sa 17 miliona evra u 2004., pa 23 u 2005., da bi 2006. dostigao 41 miliona pa ona sada, po visini ostvarenog prometa od gotovo 65 miliona evra u prvih devet meseci 2007. godine, nezvanično zauzima u Srbiji drugo mesto među veledrogerijama. Sve ovo bio je razlog što se „Jugohemija“ ( izdvojena iz sistema DELTA) u 2006. godini, prema analizama magazina „Ekonomist“, našla među 300 najuspešnijih preduzeća u Srbiji i u grupi onih koji su ostvarili najbrži rast. Trend uspešnog poslovanja i rasta prometa će se, prema planu, nastaviti. Ovogodišnji plan predviđa ostvarenje prihoda od 76 miliona evra, a u prilog činjenici da je i tako visoko postavljen planski zadatak ostvariv, govori podatak da je u prvih devet meseci ove godine već ostvareno navedenih 65 miliona evra.

Kojim strateškim pravcima će ići dalje poslovanje i dalji razvoj vašeg preduzeća, odnosno šta kažu planovi i namere budućeg poslovanja?

Iz svega o čemu sam do sada govorila jasno je da će naše glavno polje poslovanja ostati farmacija. Ovo je veliko tržište na kom postoje izvanredne mogućnosti i mi nameravamo da svoju šansu maksimalno iskoristimo. Tržište lekova u Srbiji je, prema podacima ugledne svetske agencije „Business Monitor“, trenutno na nivou od oko 476 miliona evra dok je, primera radi, u susednoj Hrvatskoj, sa manjim brojem stanovnika od naše zemlje, to tržište vredno gotovo milijardu. Međutim, prognoze razvoja našeg tržišta lekova, već za 2008. godinu pokazuju cifru od gotovo 550 miliona evra, i „Business Monitor“ je, i ne samo oni, našu zemlju svrstao u sam vrh najperspektivnijih tržišta za ulaganja i promet lekovima i OTC proizvodima, ispred Mađarske, Slovenije, Litvanije itd. Naš cilj je, što uostalom i jeste politika kompanije „Delta“ koja je većinski vlasnik kapitala, da budemo prvi. Na koji način ćemo to postići, dozvolite da za sada to ostane označeno kao poslovna tajna.

Vi ste, svakako, jedna od malobrojnih žena u samim vrhovima srpskog poslovnog sveta. Kako vidite položaj žene u današnjem poslovnom miljeu Srbije?

Ovo je jedno od pitanja na koje sam uvek spremna da dam svoj komentar. Molila bih vas da samo pogledate vaš spisak kandidata koji su predloženi za listu od 100 najuspešnijih. Na njemu se nalazi 7, i slovima, sedam žena. Isti je i procenat, 7%. To samo govori da su žene u Srbiji još uvek daleko od šanse da zauzmu pozicije koje znače rukovođenje, strategiju, viziju i vođenje kompanija. Ne kažem da nije napravljen veliki pomak u tom pravcu u odnosu na neka ranija vremena ali je, generalno gledano, to još uvek ispod onog procenta učešća koji žene imaju u kompanijama, pa i politici, razvijenog sveta. Srećom, u „Jugohemiji“ mi zaista imamo veliki broj žena na odgovornim funkcijama i to nikada nije bila stvar mog zalaganja ili pokušaja da statistiku popravimo, već su se te dame svojim kvalitetom i sposobnostima same preporučile za takve pozicije. Uostalom, pogledajte i kompaniju „Delta“. I u „Delti“ ćete videti da se na velikom broju važnih funkcija nalaze žene. Farmacija je takođe tradicionalno „ženska“, tako da je i tu uticaj žena veoma veliki, a navela sam koje su perspektive farmacije u Srbiji.

Dakle, zaključila bih, bez i najmanje namere da suprotstavljam polove i vodim feminističku kampanju, mi moramo imati više poverenja u naše žene. Moramo im dati šansu. Ali, istovremeno, i same žene Srbije moraju biti spremne da prihvate pravila vrhunskog biznisa, što znači mnogo odricanja i truda. Nama uvek preostaje i onaj drugi deo, da budemo majke i to ne smemo zanemariti. Utoliko nam je zadatak teži, ali pokazale smo, mi se i sa tim možemo nositi.

Šta biste kao iskusan menadžer poručili našim mladim menadžerima, šta je najvažnije za lično menadžersko napredovanje i za napredovanje preduzeća koje vodite?

- Veoma je teško davati formule i savete za uspeh. Mi danas imamo hiljade mladih i obrazovanih osoba koje čekaju svoju šansu. Da li će „dogurati“ do pozicije menadžera zavisi od mnogo faktora, ličnih sposobnosti, sreće, kontakata i veza, sopstvenog izgleda i vaspitanja, do psihičke stabilnosti i sposobnosti da rešava svakodnevne probleme, imajući u vidu više ciljeve i strategiju kompanije. Ono što mogu da preporučim, kada ste me već pitali, jeste da ne smeju „juriti za novcem“. Mnogi mladi ljudi na našim intervjuima za prijem u radni odnos prvo pitanje postavljaju: „Kolika je plata?“ Razumljivo je da svako želi da zna kako će biti vrednovan posao koji bi trebalo da radi, ali novac ne dolazi preko noći. Potrebno je proceniti kompaniju u koju ulaze, znanja i sposobnosti koje će radom u njoj steći, što će svakako poboljšati i njihov CV, zatim ljude sa kojima će raditi (da li će i od njih nešto naučiti), da proceni da li je to oblast u kojoj sam želi da napreduje i da se razvija, pa tek na kraju da proceni da li je novac koji će dobiti za rad u toj firmi za njega zadovoljavajući.

Izvor: Uspešni preduzetnici i menadžeri Srbije