Pregleda (127)

Radna etika u Srbiji

U svim anketama i istraživanjima javnog mnjenja, ali i u svakodnevnoj komunikaciji, jasno je izražena želja naših ljudi da žive kao sav normalan svet, pri čemu svi misle na svet koji je bogat, stabilan i uređen.

Najprirodniji put do uspeha, prihoda i bogatstva, bar u ekonomski najrazvijenijim zemljama jeste rad.
Ovakav stav je osnovna društvena vrednost u SAD, japanu, Britaniji, Nemačkoj i svim zemljama Evropske unije.

Međutim, kod prosečnog stanovnika Srbije rad je veoma niski pozicioniran na vrednosnoj skali. U našem društvu postoji zbrka i nesklad između željenih ciljeva i mogućnosti, a prva prepreka jesu različiti vrednosni sistemi. Mišljenja i stavovi su podeljeni. Značajan broj naših građana smatra da zarada ne zavisi od kvaliteta i količine rada, i kod njih vrednosno opredeljenje oličeno u kvazimudrosti iz samoupravnog socijalizma – “ne može niko toliko malo da plati, koliko malo ja mogu da radim.”
I dok je kod jednog dela omladine dominantan vrednosni stav –“tražim posao, a molim boga da ga ne nađem”, druga grupa naših građana dobro shvata da od konkurentnosti njihovog rada zavisi i njihova zarada, njihova pozicioniranost na tržištu rada i njihov poslovni uspeh, prenosi “Politika.”

Svetska i domaća istraživanja pokazuju da je radna etika uz stručnu osposobljenost najvažniji faktor u zapošljavanju i napredovanju u karijeri na koju svaki član našeg društva može naposredno da utiče.

Kako su mladi ljudi, kao budući nosioci razvoja našeg društva suočeni sa velikim problemom nezaposlenosti, centar za savremenu edukaciju je pokrenuo projekat Radna etika u Srbiji.
Opšti cilj je da mladi private i primenjuju nove standarde za rad koji će doprineti većoj zaposlenosti i podizanju konkurentnosti na tržištu rada.

“Jedan od ključnih problema sa kojima se susreće mlada osoba po završetku škilovanje jeste ulazak na tržište rada bez ikakvog ili sa malo praktičnog iskustva , potrbnih veština i odgovarajučih stavova i sposobnosti. Njihov odnos prema radu je takav da rade zato što moraju, zato što to od njih ošekuju roditelji ili zato što su odrastali usvajajući “poremećene” vrednosti. Oni ne shvataju rad kao vrednost , ne vrednuju sopstveni rad i nisu naučeni dad a preuzmu odgovornost za svoj život.

Sprovođenjem ovog projekta mi se trudimo da ohrabrimo mlade da private princip po kojem je njihov lični rad osnova njihovog uspeha u životu, kaže Aleksandar Đurđev, izvršni director Centra za savremenu edukaciju.

Nedavno je pokrenut i projekat “Radna etika za učenike srednjih škola u Srbiji” uz podršku Ministarstva omladine i sporta i u partnerstvu sa kancelarijama za mlade opština Vračar, Palilula, Loznica i Bečej.

Izvor: Politika