Pregleda (261)

Uprkos snažnim i još uvek živim predrasudama, koje savremeni svet određuju kao dominantno muški, sve je više žena koje postepeno osvajaju muški zabran i odgovarajući vladavinski princip u svim sferama društvenog komuniciranja. Od politike, preko tržišta kapitala, transfera informacija, do kulture, sporta ili medija, jednom reči u Menadžerskom Univerzumu, žene, doduše stidljivo, počinju da se pomaljaju kao malobrojni ali značajni vesnici promena.

I mada se žene u suštini nisu promenile, a svakako najmanje u pogledu nivoa estrogena ili ostalih tipično ženskih hormona, koji njihovu kožu čine nežnijom, kosu bujnijom i kukove oblijim, činjenica da se na ženu menadžera gleda sa izvesnom dozom mešavine podsmešljivosti i strahopoštovanja samo potvrđuje hiljadugodišnje stereotipove  o muškosti i ženskosti.

Jer menadžerka je nedvosmisleno izašla iz kuće, iz tog tradicionalno ženskog domena, prekoračivši granice privatusa, i otvoreno se upustivši u igre moći koje izvode muškarci i to na javnoj sceni. Suočena sa izazovima novih komunikativnih obrazaca, determinisanih vladajućom i sada potpuno transparentnom logikom kapitala, da bi opstala u igri, menadžerka mora da savlada tehnike kompetitivnosti,  da nauči da kontroliše strategije suptilne agresivnosti i da u centar svoga kreda postavi motiv postignuća.

U muškom svetu par excellence, žena na položaju, ili modernom terminologijom rečeno menadžerka, predstavlja tek izuzetak koji potvrđuje pravilo. Ekskluzivnost njenog položaja praćena je ne samo zgražanjem od strane muškaraca, već i simboličkom aurom koja boji njenu zlehudu žensku sudbinu.

Tako je na humorističan način, u svojevremeno vrlo popularnom filmu »Zaposlena devojka«, koji je na velika vrata uveo temu žene u biznisu, menadžerka prikazana kao anti-junak. Prinuđena da se prilagodi novim pravilima društvenog opštenja, ona je poput kakve Alise u zemlji laktova, poprimila sve karikaturalne oblike muškog habitusa.

Neodređenih godina, ali svakako ne u cvetu mladosti, negovana i obučena u skupo odelo, ona samouvereno sedi u velikom i decentno sređenom kabinetu, hladna i nedodirljiva, kao kakva mitska kraljica. U pauzama između brojnih sastanaka sa članovima borda, ona poput generala izdaje naređenja svojim službenicama, asistentkinjama i početnicama.
Pomenuti stereotip, bio bi ništavan kada u sebe ne bi uključio i cenu koju menadžerka simbolički mora da plati za iskorak u svet muškaraca. Prema opšteprihvaćenom scenariju, ona mora da promoviše odsustvo emocija, hladnokrvnost i pragmatičnost, bežeći od sentimentalnosti kao đavo od krsta. Lišena potomstva i porodične aure, koje bi je svakako smekšale, ona međutim mora da svoj privatni život krije kao zmija noge. I naravno, veza sa uspešnim menažerom iz druge korporacije, za koju se tako ženski nada da će biti krunisana brakom, organizovana je ne po principu ljubavi, već po modelu suparničke saradnje.

Simbolički kod u kojem je ovaj film rađen, sasvim logično, u biznis moru prepunom ajkula, pustiće je da na dvostruki način bude osujećena. Mlada saradnica preuzeće joj primat ne samo u smislu profesionalne pozicije, već će joj preoteti i dečka.

U dvadesetak godina koliko je prošlo od ovog filma, svet se u izvesnom smislu promenio. Menadžerke nisu više retke zverke, a među njima je mnoštvo mladih žena, dovoljno pametnih da na vreme shvate kako su uspeh, novac ili naoštreni laktovi, jalov zalog za osećanje ispunjenosti.  Stvarno uspešne među njima, danas su dovoljno hrabre i sposobne da na najbolji mogući način pomire potrebu za profesionalnim priznanjem, društvenim uspehom i prihvatanjem poslovne odgovornosti, sa tako prirodnom potrebom za decom i pažnjom muža, dovoljno pametnog da ih u njihovim nastojanjima podrži.

Autor: dr. Zorica Tomić (za GMlifestyle.biz)

Izvor: GM Business & Lifestyle