Lepšem polu niže plate

Rodna ravnopravnost u zemljama zapadnog Balkana zaostaje za potrebama ekonomskog razvoja celokupnog regiona i zahtevima Evrope. Ova činjenica je polazna osnova za sprovodenje sveobuhvatnog stručnog trogodišnjeg projekta Međunarodne organizacije rada (ILO) usmerenog na smanjenje diskriminacije žena na tržištu rada.

Kako objašnjava Slobodanka Branković, predsednik sekcije žena Saveza sindikata Srbije, u martu prošle godine počela je izrada regionalnog projekta pod nazivom „Ista plata za isti rad”, a kampanja se odnedavno sprovodi u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Albaniji. U januaru 2007. godine počela je edukacija i distribucija plakata i brošura sa istim sadržajem.

Ko to tamo zakida

Istraživanja obavljena na uzorku od 800 ispitanika u trgovini, tekstilu, zdravstvu i obrazovanju u Beogradu, Smederevu i Vranju, dala su poražavajuće rezultate – najveće razlike u platama izmedu muškaraca i žena za iste poslove iznose od 25 do 30 odsto i to kod nekvalifikovanih radnika. Isti je odnos kod obavljanja poslova za koje se zahteva visoka stručna sprema, dok je najmanja razlika kod muškaraca i žena srednje stručne spreme.

U svim zemljama zapadnog Balkana postoje ukorenjeni tradicionalni odnosi. Žene imaju dosta obaveza u kući, a za žensku radnu snagu tranzicija je bila pogubna, objašnjava Slobodanka Branković.

Kroz kolektivno pregovaranje je neophodno uskladiti radne i porodične obaveze, jer je to izvor neravnorpavnosti. Nažalost, većina poslodavaca kod nas sklona je da eksploataciju žena opravdava prevelikom ponudom radne snage, dodaje Branković.

Pored Međunarodne organizacije rada, projekt „Iste plate” finansira Ministartvo rada i sindikat Belgije, a trogodišnje sprovođenje predviđeno je putem ženskih sindiklanih mreža u ovim zemljama.

Ekonomski položaj žena u Srbiji je težak. Kada je žena čak i zaposlena, imovina – stan, kola, odnosno vlasništvo firme „vodi” se uglavnom na muškarce. To je deo tradicionalizma i predstavlja značajno ograničenje posebno u slučajevima kada bi žena bila u prilici da pokrene neki mali biznis, a na primer, nema uknjiženu nekretninu.

Nezaposlenost žena je u porastu, a posebno zabrinjava činjenica da se 17 odsto mladih žena, bez obzira na stručnu spremu teže zapošljava od muškaraca. Devojke masovno rade na crno, a plate su u proseku 12 hiljada dinara i to je fiksna zarada bez toplog obroka i prevoza.

Inspektori bez nadzora

Jedna devojka iz prodavnice „Mamut” požalila se da četiri devojke koštaju vlasnika 48 hiljada dinara, što odgovara njihovom tročasovnom pazaru. Rad je uopšte kod nas potcenjen, a inspektori rada nemaju nadzora, dodaje naša sagovornica.

Novi Ustav Srbije regulisao je u članu 15. obavezu države da vodi politiku jednakih mogućnosti, dok član 21. reguliše donošenje posebnih mera da bi se pojedine grupe izjednačile u svom položaju i time se smanjila diskriminacija po osnovu rodne neravnopravnosti. Takva zakonska osnova daje mogućnost da upravo završen projekt „Položaj žena na tržištu rada”, uključujući i akcioni plan za zapošljavanje žena bude usvojen – ističe Dragana Petrović, savetnica za rodnu ravnopravnost u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Sada je pregled stanja potpuno jasan, ali nedostaju konkretna rešenja koja su data kroz inicijative da se osnuju posebni inkubatori, ženske zadruge, kreditni fondovi, dodaje Petrović.

I doktori nauka na birou

U junu je registrovano 911.736 nezaposlenih osoba od čega su 492.793 žene, odnosno 54 odsto. Od tog broja 160 hiljada žena ima završenu osnovu školu, dok je njih više od 150 hiljada sa srednjoškolskim obrazovanjem. Neverovatno je da je na birou i 17 žena sa zvanjem doktora nauka. Ipak, ohrabrujuće je da su žene spremnije od muškaraca da sve češće koriste dodatne obuke i subvencije za samozapošljavanje, navodi Zorica Lovrić, pomoćnik direktora Nacionalne službe za zapošljavanje.

Izvor: E-magazin