Komentara (1)    Pregleda (22)

Premija na lepotu

Da li je u životu važnije biti: (a) pametan, (b) obrazovan, (c) lep, (d) bogat? Da li mora da se bira, ili može sve zajedno od (a) do (d)?

Bar onda ne bi postojao problem rangiranja opcija: bolje biti pametan, lep i bogat, nego glup, ružan i siromašan. Nego, kada se završi sa ovom ekonomijom a la Alan Ford, postavlja se pitanje da li time što je neko: (a) pametan, (b) obrazovan, i (c) lep, on/ona uvećava verovatnoću da bude (d) bogat?

Nesporno je da pamet i obrazovanje, pa time i sposobnost da se dobro uradi posao, uvećavaju nadnicu na tržištu radne snage. A šta (fizička) lepota ima s tim?

Nije baš da nema! Još sredinom prošle decenije se pojavio nalaz da u SAD zaposleni natprosečne lepote zarađuju do 15 odsto više od ljudi čija je lepota ispod proseka (eufemizam za ružne).

Ova premija na lepotu se po svom iznosu može uporediti sa razlikama u nadnicama koje na tržištu radne snage u SAD proizlaze iz rase i pola. Zašto je to tako?

Prva pomisao jeste da postoje poslovi u kojima, usled direktnih kontakata sa ljudima, kako sa mušterijama, tako i sa saradnicima, lepota (koju obično prati šarm i komunikativnost) uvećava produktivnost, odnosno korisnost koju uživa druga strana. Međutim, pokazalo se da premija na lepotu postoji, gotovo u istom iznosu, i u poslovima u kojima nema nikakvih kontakata sa ljudima. Zašto?

Zato što, kako navode Markus Mobius i Tanya Rosenblat u svom najnovijem članku (Why Beauty Matters, American Economic Review, Vol. 96, 2006. ss. 222-235) ljudi različite lepote o svojoj nadnici pregovaraju na različit način i sa različitih pozicija u odnosu na ljude, kako beše, lepote koja je ispod proseka. Autori otvaraju „crnu kutiju“ pregovora o nadnici, tako što su sproveli eksperiment sa 300 učesnika (studenti dobrovoljci sa argentinskog univerziteta Tucuman, koji su još i nešto zaradili). Oni su pregovarali o poslu koji nema komponentu kontakata sa ljudima. Šta se pokazalo, koji su to mehanizmi koji omogućavaju lepšima da dobiju višu nadnicu?

Prvo, lepši ljudi imaju viši stepen samopouzdanja, što im omogućava da u usmenoj komunikaciji i direktnim kontaktima sa poslodavcem izbore višu platu. Drugo, poslodavci (pogrešno) očekuju da su lepši ljudi sposobniji od onih ne toliko lepih, pa su spremni da im daju veću platu.

Do ovih nalaza se došlo tako što su prvo testirane stvarne sposobnosti onih koji traže posao (brzina rešavanja jednostavnog kompjuterskog problema - igre - pokazalo se da nije korelirana sa lepotom), poslodavcima su dostavljeni podaci o tome, a potom se prešlo na kontrolisano prikupljanje dodatnih informacija o kandidatu: slika onog koji traži posao, telefonski razgovor sa onim koji traži posao (sa i bez slike) i na kraju direktan (licem u lice) razgovor sa poslodavcem. Različite informacije koje stoje iza različitih nivoa interakcije poslodavaca i kandidata predstavljale su osnov za donošenje zaključaka o tome kako i koliko lepota utiče na platu.

 U SAD zaposleni natprosečne lepote zarađuju do 15 odsto više od ljudi čija je lepota ispod proseka

Kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Prvo, bilo bi zanimljivo da se testira da li u Srbiji postoji stereotip koji se razlikuje od stereotipa zabeleženog u prikazanom istraživanju: da su ljudi, a naročito žene, ili lepe - ili  pametne.

Drugim rečima, bilo bi zanimljivo proveriti da li u Srbiji postoji stereotip koji vodi premiji na lepotu ili možda druga vrsta premije: na lepotu ispod proseka.

Drugo, da li fizička lepota u Srbiji može da se unovči? Može, kao i u svakoj drugoj zemlji tržišne privrede. Drugim rečima, ne čudi što su u Srbiji bogate raznorazne: (a) sponzoruše, (b) kraljice beogradskih splavova, (c) top modeli,  (d) pevaljke koje arlauču iranski melos, (e) dodati po želji.

Međutim, tu se radi o jednoj drugoj "industriji" koja nije predmet prikazanog članka. Ovde je bilo reči samo o tome kako lepota pomaže da oni koji su: (a) pametni i (b) obrazovani postanu bogati i ništa više.  

Autor: Pokrajac

Izvor: Osnove.info