Lekar s pesmaricom za svoju dušu

Ako se vi ne bavite politikom, ona će se baviti vama, kaže Zorica Kovačević, poslanik Nove Srbije iz Dragačeva

Dragačevka Zorica Kovačević prvi put je postala poslanik u ovom sazivu srpskog parlamenta, kao kadar Nove Srbije, a sve donedavno, uglavnom, njen rad je bio poznat samo kolegama iz skupštinskih odbora. Šira javnost mogla je da je čuje tek ovih dana, kada je, vrlo oštro, govorila o zbivanjima u opštinskoj skupštini u Kniću i smeni Snežane Banković s mesta predsednika lokalnog parlamenta samo zato što je uzela porodiljsko bolovanje.

Kako kaže, ne voli da govori samo govora radi, ali smatra da na nepravde mora da reaguje, jer je u parlament ušla „da bi pomogla građanima, zahvaljujući kojima je tu i došla”.

Rođena je u januaru 1965. godine u „Dragačevu, u prelepom selu Dućalovici na planini Ovčar”. Njeni roditelji se bave poljoprivredom, „sada imaju poljoprivredne penzije, a proizvode sve što je za porodicu potrebno, od povrća i voća, drže i stoku”. I brat joj živi na selu. Priča da nikad nije živela u oskudici, „uvek je svega bilo dovoljno, ali nikad previše”.

Roditelji su je podsticali da završi školu pa je, posle sticanja diplome tehničara za organsku hemiju, otišla u Kragujevac, gde je završila medicinu. Mogla je, kaže, da ostane u Kragujevcu, ali je izabrala da se vrati u zavičaj. „Želela sam da pomognem ljudima u svom kraju, tu je drugačija atmosfera, njima, osim lekarske pomoći, treba i neko ko će ih saslušati, razumeti, dakle tu vlada jedna topla atmosfera.” Tri i po godine radila je kao jedini lekar u drugoj smeni Doma zdravlja u Lučanima i to joj nije bilo nimalo teško. Priča da je oduvek želela da bude lekar, „još u osnovnoj školi sam sebe crtala sa lekarskim slušalicama kad je trebalo da nacrtamo kako sebe vidimo u budućnosti”.

Zahvaljujući roditeljima, kako kaže, nikada nije morala da radi dok nije završila školovanje, ali je, ipak, naučila da se novac ceni, pa „smo, recimo, brat i ja neki prvi novac zaradili tako što smo brali sopstvene maline. To, naravno nije bila 'plata', već nagrada za trud”. Pored medicine, velika ljubav joj je bila i ostala književnost. Priča da je napisala mnogo pesama, učestvovala na raznim književnim konkursima, dobijala nagrade, a razmišljala je i da te svoje pesme objavi. Međutim: „To je nekako nešto što samo meni pripada. Stalno sam u dilemi da li to još neko treba da pročita. Pesme pišem i sada, mada, zbog obaveza, mnogo manje, a, možda, jednom odlučim i da ih objavim”.

U politiku je ušla zato što joj se to, kaže, prosto nametnulo usput, jer „ako se vi ne bavite politikom, ona ce se baviti vama”. Mada nije razmišljala o ulasku u političke vode, uvek je, kaže, bila informisana o zbivanjima na političkoj sceni. „U našoj kući oduvek se čita 'Politika', još je moj deda počeo da je kupuje, a čitao je i sa 92 godine i uvek smo komentarisali sve što se u zemlji zbivalo.” Ipak, nije želela da se angažuje u nekoj stranci. „Dolazili su predstavnici svih partija da me pozovu, znate kako je to kad ste lekar.” Međutim, „prelomila sam kad se pojavio naš Velja i Nova Srbija”. Priča da je i otac podstakao da se angažuje, jer je „Velja naš covek, koji hoće da radi i da pomogne i našem kraju i Srbiji, to je bilo odlučujuće i nikad se nisam pokajala”.

Pacijenti, kaže, nisu baš pozdravili njenu odluku - „ljutili su se što me nema u ordinaciji, ali, s druge strane, kad sam postala poslanik, bilo im je drago da i Dragačevo ima svog predstavnika u parlamentu, da se i njihovi problemi čuju”. Ona, priča, pokušava da pomogne, a javljaju se ljudi sa različitim problemima, mada je najviše onih koji pomoć traže kad je reč o problemima u poljoprivredi. „Mnogo je tu problema i gledam da pomognem koliko mogu, a ponekad treba vremena za to, pa nije lako objasniti to ljudima koje muka pritiska.”

Roditelji su joj, kaže, najveća podrška i uglavnom su zadovoljni njenim radom, mada je „mama mislila da je, možda, trebalo da ostanem tu, osnujem svoju porodicu...” Zorica Kovačević živi s roditeljima, mada „imam svoj kutak, a što se tiče osnivanja porodice, jednostavno tako nešto ne možete u životu da planirate, nikad o tome nisam razmišljala, onda sam žurila da uradim neke druge stvari, pa sam ušla u politiku, a vreme ide, pa kako se kocke slože, možda se jednom poklope u neki mozaik”.

Mirjana Čekerevac

Izvor: Politika