Koji se to proizvodi najviše falsifikuju u Srbiji?

Plagijat je slađi od originala

NOVI SAD - Krivotvorenje robe u Srbiji je čest slučaj, pa su prethodnih godina falsifikovane razne namirnice, ali i pića. Tako su krivotvoreni "Rubinov" vinjak, pelinkovac, lozovača, "banatski rizling", "jelen pivo"... Ali bilo je i lažne testenine "Kikindskog mlina", nedavno i eurokrema pa i poznatog deterdženta za sudove "taš". Takođe, bilo je pokušaja uvoza keksa iz Makedonije koji u nazivu ima dodatak "plazma", a pronađena je i lažna ambalaža za proizvode "Soko-Štarka" dok se od uvoznih proizvoda na tržištima u ovom delu Evrope najčešće i najradije krivotvori čokolada "milka".

Jelena Naumovski Nikić iz advokatske kancelarije za zaštitu intelektualne svojine iz Novog Sada u razgovoru za naš list kaže da su originalni brendovi, u stalnoj trci za boljim kvalitetom, raskošnim reklamama i nehotice čine uslugu plagijatorima, jer što se roba više reklamira, više se i krivotvori. Ona navodi da mnoge kupce i ne interesuje da li je roba falš ili ne, nego ih samo zanima cena, a pošto su lažni proizvodi jeftiniji automatski imaju i bolju prođu kod potrošača.

Koji se to proizvodi najviše falsifikuju u Srbiji?

- Praktično sve, od pića, tekstila i sitnih stvari za domaćinstvo, do skupocenih proizvoda čuvenih robnih marki. Recimo, nedavno smo imali slučaj da su u centralnoj Srbiji falsifikovali alevu papriku novokneževačke "Aleve", tako što su je pomešali sa kukuruznim brašnom. Kupci su sami prijavili proizvođaču da nešto nije u redu sa alevom paprikom koju koriste. Ipak, najčešći plagijati u Srbiji su CD-ovi sa filmovima i muzikom. Do pre nekoliko godina ti proizvodi su bili gotovo bez ikakve kontrole, i mogli su se kupiti na svakom ćošku. Imala sam priliku da prisustvujem telefonskom razgovoru između policije i predstavnika "Siti rekordsa" u televiziji Pink. Policija je zaplenila na ulici više hiljada komada CD-a, koji su na zahtev proizvođača uništeni. Sad se situacija sredila, što se inače vidi i po filmovima koji se prikazuju na manjim televizijskim kanalima. Ako ste zapazili, sve češće se prikazuju stari filmovi za čije emitovanje posle 20 godina ne mora da se plaća nadoknada.

Ko su najčešći falsifikatori?

- Nema pravila, ali je činjenica da među falsifikatorima gotovo i da nema poznatih industrijskih proizvođača, jer njima je stalo do svog ugleda. Falsifikatori su najčešće mala i srednja preduzeća, koji žele na taj način da opstanu na tržištu što kopiraju poznate robne marke. U Vojvodini često se pojavljuju falsifikatori iz Inđije i Stare Pazove. U toj sredini ima najviše malih proizvođača raznih kućnih potrepština, počev od plastike do kućnih aparata. Imala sam interesantan slučaj iz Inđije, kada su dva privatnika želeli da zaštite u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine aparat za oštrenje noževa. Ispostavilo se da su obojica nameravali da zaštite falsifikat čuvene nemačke robne marke kao svoj proizvod. Isto tako u Inđiji je privatnik izumeo prikladan aparat za mužu krave i kada su ljudi videli da se aparat dobro prodaje, za kratko vreme su na tržištu su pojavili i falsifikati tog aparata koji su bili jeftiniji od originala, ali su bili lošijeg kvaliteta.

Kako kupac može da se zaštiti od falsifikata?

- Naše kupce zanima samo cena. Dakle, ukoliko je neka robna marka jeftinija od iste robne marke, kupac će se opredeliti za ono što će manje platiti ne pitajući da li je roba falsifikovana. Međutim, ako sumnjaju da je roba krivotvorena, mogu to da prijave tržišnoj inspekciji ili samom proizvođaču, kao što su radili kupci aleve paprike u centralnoj Srbiji. Moram isto da kažem da su retki oni koji pokušavaju da falsifikovanu robu "uvale" u neku od velikih robnih kuća gde trgovci zbog inspekcije vode više računa od koga i kakvu robu kupuju. Međutim, falsifikatorima ide na ruku to što tržišna inspekcija ne može da stigne da sve i na svakom mestu kontroliše, a sa uvođenjem PDV i fiskalnih kasa prodaja falsifikovane robe mnogo teže ide u prodavnicama, ali još je prisutna. U Srbiji inače isključivo vlasnik intelektualne svojine treba da se potrudi da zaštiti svoju intelektualnu svojinu, tako što će ga prijaviti u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine u Beogradu. Naši zakoni u oblasti zaštite prava intelektualne svojine su usklađeni sa evropskim standardima, što je jedan od uslova za ulazak u EU. Policija, tržišna inspekcija i carina se uspešno uključuje u sprečavanju krivotvorenja robe.

Kakve su kazne za falsifikatore?

– Ukoliko se utvrdi da je neko falsifikovao robu s namerom, a pored opomene da to ne čini, može da dobije zatvorsku kaznu u trajanju od godinu dana. Međutim, parnični postupci u oblasti zaštite prava intelektulane svojine su veoma komplikovani, i u proseku traju dve godine. Inače, to je napredak u odnosu na raniji period kada su parnični postupci vodili i pet godina.