Kakve su žene kao vladari

Pre pisaca govora, personalnih stilista, specijalnog tima koji vodi računa o svakoj vlasi I svakom pokretu postojalo je nešto što se zvala harizma I volja koje su žene - vođe imale na pretek. Indira Gandi, Golda Meir I Margaret Tačer pokazale su da žene mogu biti jake ili čak jače od muškaraca. Ženama nije danas lako nigde u svetu jer su uglavnom primorane da biraju između dece i posla. Ima, ipak, i onih koje sve stižu i one su uzor modernim ženama Amerikanke Hilari Klinton i Sara Pejlin, Nemica Angela Merkel i Francuskinje Segolen Roajal i Rašida Dati samo su neke od primera uspešnih  žena. Iako žene zauzimaju neka od ključnih mesta u politici i biznisu npr. u Evropskoj uniji, taj procenat i dalje je manji nego što bi trebalo da bude. Istovremeno, za iste poslove kao muškarci, žene i dalje dobijaju manje plate. Kroz istoriju žene su bile lideri. Kleopatra je bila veoma vešt političar I znala je kako da prepredenom diplomatijom dobije šta želi. Rusiju je u 18. veku vodila carica Katarina Velika, koja je znatno proširila granice svog carstva  i bila darežljivi patron umetnika.
Najbolji primer žene vođe svakako je engleska kraljica Elizabeta čija je legenda živa I prepričava se već četiri veka. Elizabeta je postala jedna od najmoćnijih I najuvaženijih vođa u istoriji. Bila je neobična pojava u javnosti, ali I veoma odlučna u vođenju zemlje na svoj način Bila je čvrst vladar .

Doprinos srpskoj političkoj misli pružaju svojim duhom I znanjem mladi magistri, asistenti i budući doktori nauka na Akademiji za diplomatiju  i  bezbednost treba da služe kao  uzor mladim ljudima, a pogotovu mladim ženama I devojkama u Srbiji  da  posebna ženska intuicija, vredan rad  I pamet  mogu Srbiji da doprinesu u pozitivnom smislu.

Anita Todorović, Danijela Bjelja i Ivana Kojadinović ,saradnici u nastavi- asistenti na Akademiji za diplomatiju I bezbednost , zanimljive su po tome što su mlade žene  koje su se posvetile nauci I  obrazovanju budućih  stručnjaka Srbije.

Ivana Kojadinović ,  rođena  beograđanka , je diplomirani politikolog, osnovne studije završila je u Beogradu  na Fakultetu političkih nauka , potom je kao stipendista vlade Italije   stekla diplomu mastera iz “Međunarodnih odnosa  I kriznog menadžmenta “   na prestižnom univerzitetu “La Sapienza “ u Rimu.

Kao jedan od najboljih studenata Mastera dobija stipendiju za  intezivan kurs iz medijacije I arbitraže u saradnji  američkog  univerziteta  Hemlin  I ADR centra u Rimu  a potom stažira  u Međunarodnoj privrednoj komori u Parizu ,gde radi kao pravni pripravnik u pripremanju sesija  kao I organizator međunarodnog takmičenja “ ICC mediation moot “ čiji su  tradicionalni učesnici najbolji studenti svih svetskih pravnih fakulteta. Gospođica Kojadinović živela je u Londonu, Parizu, Otavi, Limasolu, Banja Luci i  Rimu .  Govori  engleski, italijanski  I francuski . Učestvovala je na brojnim međunarodnim seminarima i radionicama vezanim za bezbednost, međunarodne odnose kao I novinarstvo.

Gospođica Kojadinović u razgovoru sa novinarom “Pravde” približila nam je suštinu šredmeta “Krizni menadžment “ I značaja izučavanja  bezbednosti I diplomatije u Srbiji.

Značaj Kriza i  kriznog menadžmenta  je izuzetan, kriza je prateća pojava u životu čoveka, država I celog sveta. Njeni uzroci su veoma različiti, od delovanja čoveka do tehničko-tehnoloških uzroka    I prirodnih  pojava  koje na to utiču. Čovek je oduvek razmišljao kako da se kriza ne dogodi,  a ako je već suočen sa krizom kako da upravlja njenim tokom tako da se ona ispolji sa što manje posledica I da se što pre okonča. Tim poslovima bave se razne institucije, na razaličitim nivoima,  a jednom rečju tu delatnost mogli bismo nazvati kriznim menadžmentom.

Akademija za diplomatiju i bezbednost je jednu od najvažnijih mesta u drzavi gde se čine pokušaji  da se ta delatnost kroz predmet krizni menadžment valjano utemelji. Da se studentima pruže odgovarajuća znanja, ali  da se I šira  javnosti  I državne  institucije zainteresuju za moguća rešenja koja predlažu renomirani stručnjaci profesori I dugogodišnji asovi srpske bezbednosti I diplomatije kao što su prof. dr Andreja Savić, Prof dr Branko Krga, prof. dr Darko Tanasković, prof. dr Đorđević I drugi . Nažalost, naša zemlja je u permanentnoj krizi. Iskustvo naše zemlje u rešavanju kriza je bogato   I mi se zalažemo da  doprinos srpske nauke bude uvršten u  utemeljenje te   naučno- nastavne discipline. Naravno to ne znači da ne treba koristiti i iskustva drugih zemalja , pre svega onih razvijenijih, ekonomski jačih, koje su tim pitanjima poklanjale značajnu pažnju.

U  doktrinarno- organizacijskom smislu postoje različiti modeli kako pojedine države pristupaju realizaciji kriznog menadžmenta. Jedan model jeste d a određeno ministrastvio dobija ulogu da bude nosilac reagovanja  (Rusija), drugi model ogleda se u tome da su razna ministarstva I resori obavezni da u  svojim strukturama imaju I elemente za krizni menadžment ( uobicajen model)

Treći model, sva ministarstva I razne agencije vladinog I nevladinog  sektora bave  se kriznim menadžmentom a kao dominantno organizacijsko telo država organizuje  koordinacioni komitet (velika britanija -tri komiteta)Kod nas, u Srbiji,  taj problem nije rešen  većina ministarstava se bavi kriznim pitanjima, ali  ipak su dva ministarstva vodeća, a to su  MUP i  ministarstvo odbrane.Najnovije ideje se ogledaju u tome da  Ministarstvo unutrašnjih poslova kroz sector  zaštite I spasavanja  preume ključnu ulogu  u rešavanju budućih kriza. Naravno , svaki od pomenutih modela ima dobre strane kao I slabosti.

Za izbor a pogotovu za realizaciju raznih aspekata kriznog menadžmenta, praksa je pokazala, da je neophodan visoko stručan rukovodeći kadar.  Imamo priliku da nase znanje stečeno u zemlji I u inostranstvu kroz diskusiju  sa našim profesorima čije je prvenstveno iskustvo na najodgovornijim funkcijama u našoj  zemlji dragoceno  za preciznije sagledavanje suštine društveno –političkih pojava u nas I time stvaramo novu viziju rešenja sledećih kriza.

Svojim studentima prenosimo objektivno znanje. Smatramo da je interes Srbije nema alternative. Izgubili smo tržište, tehnologija nam je zastarela, naša zemlja je opustošena bombardovanjem. Srbija je u krizi toliko dugo da jedva pamti bolja vremena, a nameće se pitanje da li je kriza Balkanu I nekadašnjoj Jugoslaviji namerno nametnuta I izazvana kako bi se sprečio”  socijalni virus”  koji je pružao besplatno zdravstvo I školstvo a tim vrednosnim kategorijama ugrozio samu osnovu imeprijalizma zasnovanog na profitu. Interesantno je da se danas u doba svetske ekonomske krize na vodećim univerzitetima sveta proučavaju Marks I iskustva Jugoslavije.

Ivana Kojadinović bila je gost  I učesnik više NATO seminara, a takođe je bila I član međunarodne “Asocijacije mladih lidera”.
 
Anita Todorović

Nakon više od 8 godina rada u sektoru kreativne industrije (tv, film, reklama, vizuelne umetnosti, novi mediji) odlučila sam da se posvetim radu sa studentima na Akademiji za diplomatiju i bezbednost. Ulaganje u vlastito usavršavanje i obrazovanje je najbolja investicija za budućnost. Živimo u vremenu ratova mozgova. Danas se smatra da jedino kontinuiranim usavršavanjem tokom čitavog života, možemo da odgovorimo na potrebe i izazove savremenog doba. Nažalost naš tradicionalni sistem obrazovanja je takav da nas uči “prošlosti”. Naše glave su pune “činjenica koje brzo stare”. Suština obrazovanja ne bi trebalo da bude samo usadjivanje činjenica već učenje sposobnostima. Na Akademiji za diplomatiju i bezbednost trudimo se da studentima pored znanja, usadimo sposodnosti odgovornog ponašanja prema drugima, preuzimanja inicijative, veštine pregovaranja, govorništva i kreativnog mišljenja,  To je ono što ovu obrazovnu instituciju čini jedinstvenom kao i multidisciplinarnost u proučavanju diplomatske i bezbezbednosne sfere.  

Usavršavajući se ne samo kroz studije već i praksu imala sam priliku da radim na različitim kreativnim poslovima za različite klijente od Saveta Evrope, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja republike Srbije, Nemačkog privrednog instituta GTZ, Britanske ambasade u Beogradu do vodećih domaćih i internacionalnih kompanija poput Lafarge BFC, U.S. Steel, Nissal i druge.

To iskustvo u praksi mi je izuzetno značilo. Mladi ljudi pri izboru fakulteta daju prednost primenjivom, praktičnom znanju a celokupan nastavni program Akademije koncipiran je tako da  po završetku školovanja odnegujemo gotov kadar koji će moći da bez daljeg doškolovavanja pronadje adekvatno zaposlenje u svojoj struci.  

Uže polje mog interesovanja je kreativnost, kreativno mišljenje i pisanje kao i izučavanje  kreativnih industrija.  Posle tri godine rada na projektima Saveta Evrope “Creating Cultural Capital” ( Kreiranje kulturnog kapitala) i “Cultural corridors” (Kulturni koridori) verujem da je došlo vreme da se i u našoj sredini na kreativnost gleda na drugačiji način. Kreativnost nije samo privilegija umetnika. Ona je neophodna bez obzira na posao kojim se bavite. Ako želite da budete lider u bilo kojoj oblasti, kreativnost vam je neophodna da biste definisali misiju, viziju, da biste došli do novih klijenata, da biste se oglasili u javnosti i skrenuli pažnju na svoj rad, da biste povećali profit ...U svetu na najprestižnijim Univerzitetima od Kanade i Venecuele do Kine i Australije postoji predmet: kreativno mišljenje koji se uči. Akademija za diplomatiju i bezdednost prva je naša obrazovna institucija koja je uvidela značaj proučavanja kreativnosti i učenja veština konstruktivnog mišljenja u rešavanju postojećih problema i prevazilaženju sukoba.  

Danijela Bjelja

Činjenica je da je savremeni svet orijentisan sve više na preimućstvo intelektualnog aspekta. Samim tim konkurentska prednost svake poslovne, naučne ili druge organizacije nalazi se u znanju koje ona poseduje. Kreiranje i širenje znanja unutar savremene organizacije postaje sve više odlučujući faktor u postizanju i održavanju njene konkurentske prednosti.  Akademija za diplomatiju i bezbednost je savremena visokoškolska institucija koja u potpunosti prepoznaje značaj ulaganja u znanje i upravljanja znajem. Pored izuzetno kvalitenog nastavnog programa za osnovne i master studije, ona i svojim asistentima i saradnicima u nastavi omogućava stručno usavršavanje i rad sa najboljim stručnjacima i profesorima iz srodnih oblasti. Kao postdiplomac smera „Tranzicija privrednih sistema“ posebno sam se bavila aspektom i efektima tranzicije na našu zemlju. Mogu da kažem da su iskustva drugih zemalja brojna i različita. Praksa u Srbiji pokazala je brojne protivurečnosti, nedoslednosti i konvulzije. Pojavni oblici tranzicije imaju i danas krizne sadržaje u našoj zemlji (pogotovu sa pojavom ekonomske krize) ali i dalje prestavljaju najznačajnije pitanje reformi odnosno ekonomskog, kulturnog i ukupnog regionalnog razvoja. Kao najčešće korišćen sinonim, a ujedno i značenje reči tranzicije, jeste transformacija. Pri upotrebi termina misli se na pozitivan kontekst značenja reči transformacija – uvek je to promena na bolje, (odnosno to je predviđeno da bude) napravljeni korak u napred. Talas reformi iniciran promenama u internom i eksternom okruženju, kao i napredak na polju intenziviranja komunikacija sa Evropskom unijom imao je za rezultat priključenje nekih od ovih zemalja evropskoj integraciji. Pridruživanje Evropskoj uniji nosi sa sobom brojne pogodnosti, ali i postavlja mnoge izazove zemljama u tranziciji .Međutim, tranzicija koja zaokuplja sve više pažnje je tranzicija znanja. Stoga želim da ohrabrim mlade ljude, buduće brucoše da uzmu sudbinu u svoje ruke  i postanu vlasnici i  upravljači sopstvenog znanja koje se smatra najvrednijim kapitalom današnjice.  Upis na osnovne i master studije na Akademiji za diplomatiju i bezbednost je u toku te ovom prilikom pozivam sve zainteresovane da se pridruže našoj jedinstvenoj instituciji u regionu i budu deo nove budućnosti.

Moram svakako napomenuti svoj najvažniji posao, a to je posao majke. Danas često slušam pitanja : da li je moguće pronaći zlatnu sredinu između posla i dece? Patrijarhalno podneblje u kojem živimo, ponekad je nespojivo sa savremenim svetskim tokovima, ali ja sam svakako mišljenja da volja i trud omogućavaju poslovnim majkama da sve uklope. Naravno potrebno je razumevanje kako porodice tako i poslovne organizacije u kojoj radite što srećom čak i spada u poslovnu politiku  Akademije za diplomatiju i bezbednost.

Izvor: Poslovna žena