Pregleda (164)

Poslovna komunikacija-Mala pravila

U kojim god krugovima društva se kretali, svugde postoje neka pravila ponašanja. Ta pravila su poštovana od većine njenih članova i govore nam mnogo o tom sloju ljudi. Društvo je jedna od najopštijih kategorija s kojima se srećemo, a jedna od potkategorija je i svet poslovanja sa svojim pravilima.

Savremeno društvo nam olakšava komunikaciju, odvija se mnogo brže nego ranije (svako prošlo vreme ubrzo postaje davno prošlo i stoga sam stavila odrednicu ''ranije''). Ostvarivali mi kontakte poštanskim pismom, telefonom, faksom, i-mejlom itd. svejedno koristićemo reči, rečenice, upotrebljavaćemo interpunkcijske znake, povezivaćemo to sve u skladnu celinu koja će imati nekog smisla i logike (barem bi tako trebalo).

Veoma loš utisak ostavlja osoba koja se ne izražava pravilno, tj. shodno svom položaju, a to ume da bude od presudne važnosti u svetu o kom mi sada pričamo...

''Hao mej Aj help ju'' (transkripcija je individualna – izbegavati je!)

I samo javljanje sekretarice na telefon ''TaiTa kompanija, izvolite'' ili samo ''Izvolite'' mogu ostaviti drugačiji utisak (da ne ulazimo u maštovitije vode ''Da?''). Apsolutno podržavam prvo predstavljanje firme koja je pozvana telefonskim putem uz ''Mej Aj help ju'' iliti na srpskom ''Izvolite'' jer mnogo lepše zvuči i daje sliku ozbiljne firme koja poznaje kodeks ponašanja.

Pravopisne greške koštaju Vas potpisanog ugovora

Kad sam počela da pišem o ovome imala sam nameru da skrenem pažnju ne toliko na formu poslovnog pisma ili formalnog i-mejla koliko na važnost pravopisa i gramatike. Naravno, forma odrađuje svoju ulogu, mora postojati preglednost pisma (pošiljalac, primalac, predmet, tekst, prilozi, potpis), ali tekst procesori su puni tih obrazaca, a i preduzeće uglavnom koristi memorandum, te je taj deo dosta lako odraditi.

Prema istraživanju UK Royal Mail-а, šefovi su rekli da neće da uspostavljaju poslovnu saradnju sa firmama čija korespondencija ima pravopisnih nepravilnosti. Izračunato je da loše veštine pisanja kompaniju mogu koštati 2 milijarde funti u izgubljenim ugovorima, naravno, po britanskom standardu.

Upotreba malog i velikog slova, interpunkcijskih znakova, zatim tu su čuvene rečce ''ne'' i ''li'', pa onda i pažljivo pisanje reči pod kojima podrazumevam da se obrati pažnja na glasovne promene (posebno na jednačenje suglasnika po zvučnosti gde se najčešće greši), polusloženice, složenice itd. zauzimaju važnu ulogu i nesvesno otkrivaju mnogo o Vama iliti Vašem preduzeću. Sad ću malo da zaobiđem ekonomske interese i odradim jednu besplatnu reklamicu (mogu li?) pozivajući se na opismenjavanje srpskog naroda – Ivan Klajn ima korisnu knjižicu o jezičkim nedoumicama.
Samo malo više pažnje da se obrati na pravopis i gramatiku, a nije na odmet ni da se provere eventualno ''progutana'' slova u tekstu.

...interpunkcijski znaci...

Ovde ću napomenuti samo neke vizuelne trikove što se tiče interpunkcijskih znakova. Oni se u daktilografskim predmetima u srednjim školama uče, ali nije na odmet da nešto od toga i pomenem (nisu svi imali poslovnu korespondenciju). Iz teksta se može videti da posle tačke, zapete, dve tačke, tačke zareza, pre otvorenih i posle zatvorenih navodnika, pre otvorene i posle zatvorene zagrade ide razmak.

Ja, Marija, pišem (piskaram) samo da bih dala ''primer'' upotrebe interpunkcijskih znakova. Na smisao ovog teksta ne treba obraćati pažnju jer ću sad govoriti o bojama: crvena, žuta, plava...

To su neki znaci koji se najčešće koriste...
 
Rečce ''ne'' i ''li'' obavezno moraju biti prazninom odvojene i s jedne i s druge strane. Izuzeci (nikako izuzetci): neću, nisam, nemoj, nemam.

...glasovne promene...

Na žalost, ne mogu posvećivati puno pažnje ovoj temi jer zaista može dosta da se piše o tome, što bi bilo suvišno. Obratiti pažnju na jednačenje suglasnika po zvučnosti gde ima dosta izuzetaka... Npr. ''predp- ne nego pretp-: pretprodaja, pretponoćni; preds- ne prets-: predsednik, predsoblje; predh- ne nego preth-: prethodan, prethrišćanski''

(Primeri uzeti iz Rečnika jezičkih nedoumica, Ivan Klajn)

Autor:Marija Starčević

Izvor: Preduzetnik