Izvozna roba u "Elektronskom prozoru"

Jedinstvena baza podataka (elektronski prozor) u koju će se unositi podaci o robi koja se izvozi, a na čijoj implementaciji radi Uprava carina, trebalo bi da smanji prosečno vreme zadržavanja vozila na granici, troškove firmi i u krajnjoj instanci poboljša konkurentnost na stranom tržištu, istaknuto je danas na seminaru o olakšicama u trgovini koji je održan u Privrednoj komori Beograda.

Elektronski prozor je, po definiciji koju su usvojile Ujedinjene nacije, olakšica koja strankama uključenim u trgovinu i transport omogućava da podnesu standardizovane informacije i dokumentaciju na jednom mestu, a njegovo uvođenje obavezna je i etapa u pridruživanju EU. Prema rečima predstavnika Uprave carina Dragana Dragojevića, pilot projekat elektronskog prozora zamišljen je tako da špediterska preduzeća u kompjuter unose carinske i trgovačke podatke o robi u kompjuter, kao i da se ti podaci odmah distrubuiraju svim ostalim učesnicima u izvoznom lancu - Upravi carina, Upravi za veterinu, Upravi za zaštitu bilja kao i nadležnim ministarstvima.

Ovi organi bi na taj način bili pripremljeni pre nego što roba stigne na granicu, pa bi prema utvrđenim kriterijumima birali koju robu da pregledaju, a koju ne.

U slučaju da se projekat pokaže efikasnim u njegovoj kasnijoj fazi uključili bi se transporteri, banke, osiguravajuća društva, kupci, granična policija....

Osnovni cilj je da se poveća efikasnost i ubrzanje postupka tranzita robe preko granice, poveća protok vozila na granici za deset odsto, kao eliminacija 80 odsto papirnih dokumenata.

Da obimna procedura pregleda robe na granici, kao i angažovanje velikog broja inspekcija zaustavlja protok pošiljki govori i podatak koji je naveo Dragojević da je, recimo, ekološka inspekcija u 2004. godini sprovela oko 25.000 kontrola a da je u tim pregledima utvrdila samo tri sumnjiva slučaja.

Otkako je carina počela da sprovodi prvobitni projekat trgovinskih i transportnih olakšica u jugoistočnoj Evropi (TTFSE), te kontrole su smanjene, pa se tako danas procenat fizičkog pregleda robe na graničnim prelazima kreće od 2,5 do šest odsto a od 10 do 15 odsto u unutrašnjim ispostavama.

Prema njegovim rečima, u značajnoj meri je smanjeno vreme zadržavanja vozila na granici pri izlazu na graničnim prelazima Preševo, Horgoš i Batrovci u to u proseku na 21 minut dok je još jedino na Gradini vreme čekanja vozila veće od 50 minuta.

Dragojević je dodao da je Svetska banka došla do računice i da jednočasovno zadržavanje kamiona na granici firme košta od 12 do 13 evra, pa bi tako svako skraćivanje značilo i značajnu uštedu troškova.

Izvor: Tanjug