Hrabre odluke žena

Ponekad imam utisak da smo još u dalekoj prošlosti gde muškarac ide u lov, a žena ostaje kod kuće da šije, pere i pegla i nikako joj nije dozvoljeno da i ona pokuša jednom da uzme tu toljagu, jer bi možda bila mnogi uspešniji lovac, ističe Dragana Karadžić, autorka knjiga „Dnevnik mlade supruge” i „Razvod kao spas”

Rođena u Vrbasu, Dragana Karadžić diplomirala je u Novom Sadu, na katedri za srpski jezik i književnost. Radi kao profesorka u osnovnoj školi u Bečeju, gde svoje učenike uvodi u svet pisanih reči, kojima i sama vešto vlada. To potvrđuju i dve autorske knjige „Dnevnik mlade supruge” i „Razvod kao spas”, u kojima se na originalan način bavi temama koje su neraskidivo povezane sa životom velikog broja žena. Iako se ne može reći da im je sadržaj autobiografski, u obe knjige, prema rečima autorke, prenesen je deo njenog senzibiliteta i ličnih impresija. Utisak o snazi karaktera, koji se stiče već prilikom upoznavanja, potvrđuje i saznanje da je Dragana Karadžić donela hrabru životnu odluku da se razvede kada je bila u petom mesecu trudnoće. Živi sa kćerkom Minom i svojim roditeljima, i kako kaže, trudi se da svakoga dana bude srećna.

• Napisali ste dve zanimljive knjige „Dnevnik mlade supruge” i „Razvod kao spas”. Otkud interesovanje za takvu tematiku?

– Dok sam pisala obe knjige, želela sam da na prvom mestu zabavim čitaoce i da ih bar na tren odvojim od nimalo impresivne svakodnevice. Naravno, htela sam i da dam podršku ženama, da ih ohrabrim, bez obzira na to da li žele da stupe u brak ili pak nameravaju da ga okončaju. Takođe, nameravala sam na neki način i da ih upozorim i pokažem da i najpozitivniji lik ima neku svoju tamnu stranu, ali da nikako ne treba da pod njom poklekne, već da nastavi hrabro dalje, bez obzira na to da li je reč o sitnoj svađi ili dugogodišnjoj vezi koja se pretvorila u pravi fijasko. Dakle, želela sam da svaka žena koja pročita moje knjige shvati da nije sama, već da kaže: „Hej, pa to se dešava/lo upravo meni!”

• U kojoj meri su knjige zasnovane na ličnom iskustvu, budući da ste doneli veoma hrabru odluku da se u petom mesecu trudnoće razvedete?

– Smatram da ne postoji stvaralac koji u svoje delo ne prenosi deo sebe. Od sebe se ne može pobeći, koliko god to da nekad poželimo, pa samim tim ni od ličnih impresija. Dakle, u obema knjigama na neki način čučim ja! Naravno, krajnje bi smešno bilo kada bi se očekivalo da su knjige neki vid moje biografije. One to jesu samo utoliko što sam prošla i kroz pripreme za brak, i kroz brak, i na kraju kroz sam razvod, tako da sam neka svoja razmišljanja, očekivanja i strepnje nehotično prenela na papir. Ostalo… pa, hajde da budem krajnje iskrena i da kažem da sam sve ostale informacije skupljala sa raznih strana, da sam pažljivo slušala svoje prijateljice, slučajne razgovore u autobusu, na stanici, kao i svoje srce i da sam na kraju sve odnela u stvaralačku kuhinju i pustila mašti na volju. I mislim, doduše možda malo prepotentno, da sam dobila spisateljski koktel koji bi se dopao svakoj ženi, jer je zasnovan na ženskim iskustvima!

• Kad smo kod žena, pitanje koje se često postavlja je koliko je ženama teže da uspeju u poslu nego muškarcima?

– Pre nego što konkretno odgovorim na pitanje, želela bih da naglasim da apsolutno nisam feministički nastrojena. A sada, odgovor – ženi je neuporedivo teže da uspe! Ali neuporedivo! Zašto…?! Zato što je ovo bio, još uvek je, i na kraju mislim da će i ostati svet podređen muškarcima! Svet koji nameće njihova pravila. Ponekad imam utisak da smo još u dalekoj prošlosti gde muškarac ide u lov, a žena ostaje kod kuće da šije, pere i pegla i nikako joj nije dozvoljeno da i ona pokuša jednom da uzme tu toljagu, jer bi možda bila mnogi uspešniji lovac. Ali, kad pogledam ispod površine mislim da je to samo zbog toga što su žene ipak „samo” žene, suptilne duše i kao takve one ne mogu, u stvari bolje reći ne žele, da izdrže ono što jedan muškarac podnosi… Pri tom ne mislim da su one slabije ličnosti. Naprotiv. Samo hoću da kažem da žena ne želi da trpi uvrede, poltronstva, podmetanje noge, da ne može da podnese mnoge stvari koje su često neminovne usputne stanice krajnjeg cilja – uspeha!

• Kako komentarišete zlonamerne opaske da žene ne mogu da uspeju ako neko ne stoji iz njih. Da li se na taj način degradira uspeh žene?

– Sve zavisi o kakvoj vrsti uspeha govorimo. Ako pričamo o „sitnicama” koje život znače, onda je takva primedba svakako zlonamerna i na prvom mestu neosnovana. Jer uspešnom ženom možemo nazvati i onu koja je vrsna domaćica, i onu koja na pravi način vaspitava svoju decu i onu koja zna da radi svoj posao, bez obzira koje struke bila. Ali, tamo gde u uspeh treba investirati, e, tu je druga priča! Ovaj svet je, nažalost, potpuno materijalizovan u svim sferama, pa tako i u umetničkoj, i naučnoj i estradnoj, a svima nam je dobro poznato da ključeve od svih tih „trezora” drže manje-više muškarci. U tom slučaju ženi treba zaleđina! E, sad… ako neka žena uspe da se domogne ključa „trezora” svojom pameću, lepotom ili bilo čim drugim, a da pri tom ne izgubi svoje dostojanstvo, onda joj ja skidam kapu i gromoglasno aplaudiram. U stvari, kad malo bolje razmislim, dolazim do zaključka da su svi ti komentari s početka priče zaista, zaista neosnovani i zluradi jer su ipak žene te koje su otvorile „trezor”. Dakle, iza njih ne stoji niko, sem njihovog intelekta!

• Smatrate li da je uspeh najbolja ženska osveta muškarcu?

– Ne znam, tuđi uspeh neke ljude uglavnom boli, bez obzira na to da li je reč o muškarcima ili ženama. Uvek će se naći neko ko će dati zluradi komentar, tipa: „Ja bih to bolje uradio/uradila!” Pri tom prvenstveno mislim na inferiorne osobe koje nikad nisu pokušale da stvore ili da se bore za nešto. Ako na takav način i kroz takve ljude posmatramo svet, onda uspeh jeste osveta, jer ih boli i jer ga doživljavaju kao svoj lični neuspeh! No, na svu sreću ima mnoštvo trezvenih i hrabrih ljudi koji znaju da skinu kapu kada je to potrebno! Na sreću, ima parova koji savršeno funkcionišu, koji se nadopunjuju i koji znaju da dele sve, pa čak i uspeh!

• Kako komentarišete zlonamerne opaske da lepe žene „po definiciji" nisu baš mnogo pametne?
– Zar to uopšte treba komentarisati?! To su neki glupi stereotipi kojima smo bukvalno preplavljeni. Štaviše, lično poznajem mnogo lepih, pametnih i obrazovanih žena koje nisu medijske ličnosti i odgovorno tvrdim da svako poznaje makar jednu i lepu i pametnu ženu… Pa, da nije tako zar bi bilo toliko veza i brakova. Svakome je svoja žena (devojka) i najlepša i najpametnija. Ili bi tako trebalo da bude.