Građani imaju samo četiri meseca za izvlačenje iz „minusa"

Građani imaju samo četiri meseca za izvlačenje iz „minusa po tekućem računu", da ne bi ugrozili vraćanje kredita

Zaduženi građani Srbije imaju još samo četiri meseca da se izvuku iz dozvoljenog minusa na tekućem računu, jer od 1. jula ova široko rasprostranjena pojava lakog, a skupog zaduživanja tretiraće se kao kreditno zaduženje. Ukoliko neko planira da podigne kredit u drugoj polovini godine, a da mu mesečna rata bude maksimalno mogućih 30 odsto plate (50 odsto za stambene kredite), moraće ne samo posle 1. jula da bude u plusu na tekućem računu, već da tu uslugu banke ukine i kao mogućnost. Bilo da se „minus" koristi ili ne, ako je odobren, on u kreditnom zaduženju nosi pet odsto, pa ostatak rate kredita može biti samo 25 odsto.

U Srbiji postoji približno pet miliona tekućih računa, a klijenti koji ne koriste dozvoljeni minus su u velikoj manjini. Na kraju prošle godine na osnovu tih pozajmica građani su bili zaduženi ukupno 15,5 milijardi dinara ili 193,8 miliona evra. Od početka do kraja godine građani su prekoračili stvarne iznose koje imaju na računima za 900 miliona dinara (11,26 miliona evra).

Do sada su u dozvoljenu mesečnu obavezu klijenata do 30 odsto zarade, banke zaračunavale dug po zajmu i kreditnoj kartici, koja je zauzimala pet do 15 odsto, a od jula tome se priključuje i dozvoljeno prekoračenje. To znači da klijent koji je uzeo kredit i ratama za otplatu opteretio 30 odsto plate, neće moći da dobije dozvoljeni minus. Takođe, onaj ko već ima odobreni minus, a želi da podigne kredit, moraće da računa na manji iznos.

Na primer, građanin ima platu 50.000 dinara i otplaćuje kredit za automobil čija rata iznosi 14.000 dinara, zatim mesečno mora da plati i ratu za kreditnu karticu od 3.000 dinara, a koristio je recimo 20.000 dinara od odobrenih 50.000 „minusa". Sve u svemu, mesečno je banci plaćao oko 37 hiljada dinara. Od prvog jula, građanin će ukupno banci moći da duguje i, naravno, plaća samo 15.000 dinara, a to znači da će praktično moći da otplaćuje samo kredit za automobil, a da će morati da se odrekne kreditne kartice ili dozvoljenog minusa, ili oboje.

- Ukoliko ova mera Narodne banke Srbije bude retroaktivna, građani koji imaju kreditnu karticu i neki kredit u otplati, a na osnovu kojih su već zaduženi do 30, odnosno do 50 odsto svojih primanja, ako otplaćuju stambeni kredit, neće više moći da koriste pozajmicu po tekućem računu. Pozitivno bi bilo da NBS dozvoli da se ova mera odnosi samo na buduća zaduženja - rekla je za Biznis Danijela Tomašević, direktorka Sektora za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom Banke Intesa.

Inače, ovo nije prvi put da Narodna banka Srbije pokušava da ograniči zaduženje građana. Prošle godine prestalo je automatsko produženje odobrenja dozvoljenog minusa po isteku prethodnog ugovora, već sada klijenti moraju da podnesu pismeni zahtev za novi i da pri tom bar 24 sata budu u plusu. Da bi odobrila nov minus, banka u Kreditnom birou dodatno proverava koliko je klijent zadužen, jer mera NBS propisuje da je svaki odobren minus koji prelazi 30 odsto od prosečnih primanja klijenta visoko rizičan.

- Uključivanje dozvoljenog minusa u kreditno zaduženje klijenata mera je Narodne banke koja će sigurno uticati na smanjenje potrošnje. Pojedini građani moraće da se odreknu dozvoljene pozajmice - izjavio je Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete Ženeral banke.

Posredno ograničavanje dozvoljenog minusa samo po sebi nije poguban potez NBS po budžete građana. Da li iz neznanja ili iz moranja, na skupoću takvih zajmova se nije gledalo, a dozvoljen minus je ubedljivo najskuplja usluga koja vam banka može učiniti. Preračunato na godišnji nivo kamatne stope na „minus" idu i preko 35 odsto, dok su na kreditne kartice do 32 odsto, a na gotovinske kredite oko 30 odsto.

Banke na potezu

Uračunavanje pozajmice u kreditno zaduženje građana ne mora da znači da građani moraju da biraju između dozvoljenog minusa i kredita. Banke mogu da rezervišu više novca na zaseban račun, zbog rizika koji nosi prekoračenje rate od dozvoljenih 30 odsto zarade.

- Banke obračunavaju kreditnu zaduženost klijenata na osnovu njihovih mesečnih obaveza po osnovu odobrenih limita po kreditnim karticama, mesečnih obaveza po finansijskom lizingu, kredita, aktiviranih i neaktiviranih jemstva. Poslovna politika banaka odrediće na koji način će one reagovati u ovoj situaciji, odnosno da li će rezervisati 100 odsto sredstava klijenta ili će jednostavno stopirati dozvoljeni minus - izjavila je Marija Blagojević, izvršni direktor Sektora za poslovanje sa stanovništvom Unikredit banke.

Marijana Antonijević

Izvor: BIZNIS