Pregleda (77)

Piterovo načelo (engl. Peter Principle) je humoristički artikulisana teorija koju je Lorens J. Peter (Lawrence J. Peter) (1919. do 1990), američki univezitetski profesor iz oblasti edukacije, objavio 1969. u knjizi The Peter Principle. Tekst Piterovog načela je kratak i glasi: „U hijerarhijskoj organizaciji svaki zaposleni će napredovati sve dok ne dostigne nivo svoje nesposobnosti“. S obzirom da je knjiga pisana lakim stilom i s puno humora, ona sadrži brojne primere iz života koji podstiču na ozbiljna razmišljanja. Knjiga je izazvala i još izaziva različite komentare i tumačenja.

Ako se zanemare popularni cinični komentari (poput onog da su se na odgovornim pozicijama stabilizovali nekompetentni pojedinci koji ne mogu dalje da napreduju), neke poruke iz knjige ukazuju na vrlo ozbiljne probleme u praksi upravljanja ljudskim resursima. Naime, čest razlog neuspeha pojedinca, koji je unapređen na odgovornije radno mesto, nije prevelika složenost, ili „težina“ poslova na tom mestu, nego drugačiji profil znanja i veština koje novo radno mesto traži, a unapređeni pojedinac njima ne vlada. Neuspeh može da bude još teži ako unapređeni pojedinac ni kasnije ne ovlada potrebnim veštinama. Nažalost, jedan od vrlo čestih problema koji se stalno ponavljaju u mnogim organizacijama je unapređenje odličnog stručnjaka bez menadžerskih sposobnosti i potencijala na neku menadžersku funkciju. Posledica za organizaciju je dvostruka šteta: izgubila je stručnjaka, a nije dobila menadžera.

Prisutnost na poslu (engl. Presenteism), ili u prevodu formalno prisustvo na poslu, je pojava koja označava prisutnost zaposlenog na radu u trajanju i vremenu:

• koje nije neophodno za uspešnost aktivnosti koje zaposleni obavlja, npr. ostanak na poslu do kasno u noć ili dolazak na posao subotom, nedeljom i praznicima za poslove koji mogu uspešno da se obave u toku redovnog radnog vremena;
• u okviru kojeg zaposleni ima valjane razloge da ne bude prisutan na poslu (npr. dolazak na posao za vreme bolesti, nekorišćenje godišnjeg odmora i sl.)

Mogućih uzroka za ovu pojavu ima mnogo. Tipični su:

• strah od otvoreno izraženih, najavljenih ili makar naslućenih drakonskih mera poslodavaca ili menadžmenta protiv zaposlenih koji izostaju s posla pri čemu se ne pravi razlika između opravdanog izostajanja zbog bolesti i izostajanja iz neopravdanih razloga;
• sumnja u vlastitu sposobnost ostvarivanja zadatih ciljeva u okviru radnog vremena i radnih dana, često čak i nesigurnosti u tačno poznavanje i razumevanje vlastitih radnih ciljeva, posebno nesigurnost u razlikovanju bitnog od nebitnog;
• uverenje da je učinak srazmeran utrošenom vremenu;
• želja da ga menadžment, kolege ili saradnici prepoznaju kao osobu koja je u potpunosti posvećena svom poslu ili organizaciji, a često i želja da se „osigura“ za slučaj neuspeha („Uradio sam sve što je bilo u mojoj moći“);
• strah da će ga proglasiti osobom kojoj nije stalo do karijere;
• loše – upravljanje vremenom;
• nesposobnost – delegiranja;
• želja za dopunskom zaradom na bazi prekovremenog rada;
• želja da se izbegne mučna situacija kod kuće i sl.

Radni staž (engl. Seniority, takođe i Lenght of Service) označava nekoliko srodnih pojmova:
1. Ukupno neto kalendarsko vreme koje je zaposleni proveo na radu od prvog dana zaposlenja. Jedan od elemenata određivanja uslova za sticanje prava iz tkz. prvog stuba penzionog osiguranja.
2. U organizacijama koje postavljaju formalne zahteve radnih mesta to je još jedan od kriterijuma za napredovanje odnosno za sticanje uslova za povećanje osnovne plate. Predstavlja tipičan primer automatizma u određivanju osnovnih plata koji ne uzima u obzir stvarne kompetencije zaposlenog, stoga je za zaposlene demotivišući, a za poslodavca kontraproduktivan, jer poslodavac za sredstva koja izdvaja za plate ne dobija uvek odgovarajuću protivvrednost.
3. U mnogim organizacijama predstavlja temelj za određivanje raznovrsnih prava i povlastica poput trajanja godišnjeg odmora, trenutka isplate i iznosa jubilarnih nagrada, iznosa otpremnine i sl.

Radno mesto bez gornje granice satnice (engl. Exempt Job, od engleske reči exempt što u prevodu znači izuzet) je izraz koji se u oblasti ljudskih resursa odnosi na radna mesta za koja ne važe pravila o maksimalnom radnom vremenu i na kojima za rad preko punog radnog vremena, odnosno za rad koji se odvija pod posebnim uslovima zaposleni nemaju pravo na novčanu nadoknadu. To su uglavnom rukovodeća i neka bolje plaćena specijalistička radna mesta. Suprotan pojam označen je izrazom Non-Exempt Job.

Izvor: vijesti.cg.yu