Pregleda (112)

U 2007. godini prosečni stanovnik SAD-a je proveo više vremena na internetu, nego pred TV-om. Ova mala i, reklo bi se, nevažna prekretnica, ozbiljan je znak za uzbunu celoj oglasnoj industriji. Svet medija se okreće naglavačke. Kompanije plaćaju oglašavanje na TV-u, a publika je na internetu. Promocija se bazira na oglasima, a kupci traže informacije.

Potrošačima je dosta agresivne reklame, okreću se medijima na kojima mogu sami birati šta će gledati i gde mogu daljinskim izbaciti marketinške poruke koje im se ne gledaju. Prosečni gledalac TV vesti je ostario na 60 godina, a u dobi od 18 do 34 godine tek osam posto populacije uopšte povremeno pogleda TV vesti.

Online prodaja beleži porast od 25 posto godišnje i ne pokazuje znakove usporavanja, a u mnogim segmentima maloprodaje e-shoping postaje dominantan prodajni kanal. E-prodaja snažno raste čak i kod mnogih artikala za koje se tradicionalno smatra da ih kupci svakako žele opipati i isprobati pre kupovine, kao što je odeća, obuća ili nameštaj. Ovi, dugo najavljivani, ali ipak delom i neočekivani, trendovi fokus oglasne industrije dramatično okreću prema internetu i digitalnom marketingu, te interaktivnim i mobilnim medijima.

Svaka para uložena u marketing mora vratiti najmanje dve (Levinson, Marketing gerila). Cilj marketinga je profit, a danas dolazimo u apsurdnu situaciju, da upravo troškovi marketinga uzimaju sve veći udeo u prodajnim cenama i drastično redukuju profitne stope.

Sve veće rasipanje oglasnih budžeta

Za održavanje istog količinskog nivoa prodaje morate sve više oglašavati. U standardnim media-mixovima prezasićenost svih oglasnih kanala dovodi do totalnog zagušenja. Sve veće gomile skupih oglasnih poruka sve teže dopiru do svesti potrošača. Svi koriste vrlo slične oglasne strategije i iste medije, koji iz godine u godinu vrtoglavo povećavaju cene, a učinak im istovremeno vrtoglavo opada. Rasipanje (broj objava promo-poruka koje niko ne zapazi) je sve veće, pa ni vrhunska kreativnost oglasne ideje više nije dovoljna da budete zapaženi.

A ipak, malo koji biznis se može uspešno razvijati bez oglašavanja. Ulažete više i više, agencije vam dolaze s još agresivnijim oglasnim porukama, teško je odbarati i odlučiti, rastu rizici negativnog publiciteta, a u konačnoj računici imate padajuću profitnu marginu.

Nova paradigma je interaktivni digitalni marketing i stvaranje "svog tržišta".

Kontrolu troškova možete uspostaviti jedino tako da umesto frontalnog oglašavanja u svojem media-mixu više koristite interaktivne digitalne komunikacijske kanale, 1:1 marketing i CRM – sve mogućnosti involviranja potrošača u komunikacijski proces i sve alate feed backa koji će vam jasno i merljivo pokazati ko je kada i gde video vaš oglas, kako je doživeo i kako reaguje na njega.

U novoj eri digitalnog marketinga ključni pojam je OPT IN strategija - splet mera i aktivnosti koje potstiču potrošača da se sam prijavi u vašu bazu podataka, da sam kaže koje informacije, kada i kako želi dobijati od vas, te gde, kada i kako želi kupiti vaše proizvode ili usluge. Tek nakon toga, dakle kad je kupac sam odabrao način i dinamiku komunikacije, kompanija može razvijati kontinuiranu komunikaciju s njim.

Novi izazov za oglasnu industriju

Umesto ogromnog rasipanja novca investiranog u frontalno oglašavanje, primenom interaktivnih promocijskih strategija kompanije sada imaju mogućnost svakom svom "optiranom" korisniku poslati direktnu i individualnu poruku. Oglasne agencije koje su pretežno usmerene na kreativu, dizajn i media-buying, moraju napraviti novi iskorak i svojim klijentima ponuditi nove modele kreativnog i troškovno efikasnog planiranja media-mixova koji će na svaku uloženu marketinšku paru ostvariti maksimalne prodajne efekte.

Morate biti drugačiji i izazvati pažnju vaših kupaca. Analizirajte svoje tržište. Jasno definišite profile svojih kupaca i njihove potrebe. Prepoznajte njihove interese i pristupite im na način koji oni najbolje prihvataju. Primer, u Francuskoj se više od 70 posto porodične potrošnje podmiruje putem kataloške i interent prodaje. Prepoznavanjem takvih sklonosti veliki tržni centri su razvili specifične marketinške modele. U svojim šoping centrima i na drugim punktovima s velikim pešačkim prometom oni stalno priređuju prezentacije i promocije, na kojima se potrošačima nudi niz mogućnosti da se prijave za dostavu kataloga, ili na e-mailing liste, da se registriraju u web-shopove itd.

Oglasni budžeti moraju se ubrzano otvarati prema interatktivnim digitalnim medijima, a stratezi oglašavanja moraju dobro proučiti običaje internet zajednica. Ljudi žele učestvovati, a ne samo pasivno stajati pod lavinom reklama. Radije će poslušati iskustva svojih kolega u nekom internet forumu, chat roomu ili comunityju, nego bleštavi spot koji očigledno manipuliše njihovim emocijama. Sve novine i televizije uvode rubrike čitatelji-novinari i socijalne web stranice, ali oglasna industrija još uvijek vrlo teško prihvata te trendove.

Šta ste vi preduzeli?

Autor: Goran Kauzlarić

Izvor: kakoprodavati.com