Pregleda (174)

Promenite način razmišljanja i odnos prema sebi i svojim očekivanjima. Promene možete ostvariti samostalno ili uz nečiju pomoć.

Nakon završetka fakulteta u glavi treba složiti stvari vezane za budućnost i postaviti realna očekivanja. Možda je nemoguće ostvariti zamišljene ciljeve do 30-e godine, a realnije je ostvariti ih do 40-e. Je li to tragično?

Uskoro ću završiti studije. Već kao mali dečak odlučio sam da se bavim područjem koje studiram i smatrao sam da svojom upornošću, ambicioznošću, pa i tvrdoglavošću, mogu ostvarit svoj cilj, a to je zaraditi do 30-e godine toliko da mogu živeti ugodnim životom kojem težim. Došao sam u krizu i shvatio da moje obrazovanje nije ispunilo moja očekivanja, odnosno nije dovoljno da mogu u relativno kratkom vremenskom razdoblju ostvariti svoj cilj. Nažalost, to sam shvatio tek sada, na devetoj stepenici od 10 mogućih, zbog čega sam poprilično razočaran i bezvoljan. Tragično je što sam ceo svoj život, stil i način života posvetio formalnom obrazovanju i fakultetu, da bi sada, kao apsolvent, shvatio da ne mogu ostvariti postavljeni cilj u razumnom vremenskom roku. Zbog formalnog obrazovanja i nekih drugih uslova zanemario sam mnoge društvene i kulturne vrednosti i doveo se u situaciju da nemam društveni, porodični, pa čak ni ljubavni život. Ukratko, postao sam hronični usamljeni perfekcionista, odnosno ne prihvatam ništa što nije savršeno. Nemam nikoga kome bih se mogao obratiti za pomoć, štaviše, ne znam je li moj problem psihijatrijske ili neke druge prirode.
Nezadovoljan


Odgovara: Tatjana Divjak
Problemi o kojima pišete nisu neuobičajeni niti su retki. Mnogi se spotaknu pred ciljem i onda se pitaju u čemu je stvar, šta im se to događa. Izgube motiv, ne nalaze više smisao, sumnjaju u mogućnosti koje su im se donedavno činile ne samo mogućim nego i vrednim svakog truda.

Jednoga se dana probude i pitaju se: 'Kako sam došao do ove tačke?' Kao i kod mnogih ljudi koji dugo godina savesno ostvaruju svoj plan, verujem da ste se i vi zasitili, da osećate neispunjenost zbog životne neravnoteže, a pomalo i od straha od očekivanja koja ste sebi postavili. Uskoro završavate jedno razdoblje života, pa vam i to postavlja određene zahteve koji vas plaše. Odradili ste velikim delom svoj deo posla da biste ispunili ciljeve, no ponestaje vam vere i smatrate da onim delom nad kojim nemate kontrole nećete moći ovladati, a tako ni osigurati sebi onakav stil života kojem težite. Uz to živimo u društvu koje nedovoljno ceni rad i odricanje, a znanje ne nagrađuje primereno.

Predlažem da se malo zaustavite i svoju situaciju pogledate iz pozitivne perspektive. Bez obzira na to hoćete li ili nećete ostvariti svoj postavljeni cilj u razdoblju koje ste postavili kao rok, prioritet koji bi u ovom trenutku trebali odrediti jeste završetak započetog. Kao što sami kažete, na devetoj ste od 10 stepenika, i bez obzira na okolnosti, najvažnije je da učinite još taj jedan korak. Tako ćete napraviti upravo onaj deo posla koji zavisi od vas, koji imate pod svojom kontrolom. No nakon toga biće važno krenuti dalje. Nakon završetka odabranog fakulteta trebali biste u glavi (a možda i na papiru) posložiti stvari vezane za svoju budućnost i postaviti sebi realnija očekivanja. Možda je nemoguće ostvariti cilj do 30-e godine, a realnije ostvariti ga do 40-e, na primer. Je li to zaista tragično? Je li vam uistinu toliko važno s 30 godina 'imati' ili možete postaviti realnija očekivanja samom sebi? Pokušajte promeniti svoj pogled na prilike i okolnosti. Imate li u okolini osobu od 40 do 50 godina koja bi vam mogla biti uzor osobe kakva želite postati, to može pomoći da ne mislite kako život završava s 50-im.

Uz to potražite stare prijatelje ili odlučite steći nove. Za prijateljstvo i ljubav nikad nije kasno. Radom na sebi i aktivnim pristupom stvorite društveni, porodični, pa čak i ljubavni život. Promenite perfekcionističke misli i utičite na sebe da biste prestali s nedelotvornim pristupom neprihvatanja ičega što nije savršeno. Tako ćete prestati biti usamljeni, a potpora će vam značiti novu snagu za novi početak. Potrebna vam je promena načina razmišljanja i odnosa i prema sebi i svojim očekivanjima. Promene možete ostvariti i samostalnim radom, uz pomoć knjiga i/ili radom s trenerom ili terapeutom. Odaberete li pomoć, to ne znači da nešto s vama nije u redu, nego jednostavno da ste u situaciji kad vam treba neko ko će vas bez kritikovanja saslušati, usmeriti i pomoći vam u pronalaženju vlastitih rešenja. Osećate li potrebu za tim, potražite stručnu pomoć. Za to pitajte svog lekara koji vas može i uputiti na odgovarajućeg terapeuta. Informacije su dostupne, budite uporni u pronalaženju pravog rešenja za sebe.

Izvor: liderpress.hr