Bas advertajzing - kotrljajuća reklama

Samo u Beogradu oko 1 100 000 ljudi dnevno prođe kroz gradski prevoz. U borbi za dolazak na svoja svakodnevna odredišta na raspolaganju su nam 1238 vozila GSP-a, i oko 400 autobusa privatnih prevoznika. Loša infrastruktura (nekoliko širokih ulica i ostali sokaci za konjske zaprege, a ne autobuse) i stalne gužve nam samo otežavaju posao. Ti silni sati koje bacamo na putovanje ostaju uludo potrošeni, osim ako nismo te sreće da sednemo i čitamo knjigu. Naravno, dok ne počne neki penzioner da nam kuka nad glavom zato što se „pravimo" da čitamo (ko još u Srbiji voli da čita, ajte molim vas!). U takvoj situaciji može vas silno obradovati jedan od onih televizora u autobusima, sa kog možete pročitati razne korisne stvari npr. latinske izreke. Ovo je savršen način da primorate stanovništvo da se protiv svoje volje obrazuje. Dakle, nek’ gledaju kući Grand paradu, al’ na putu do posla ne mogu da isključe tv koji je ovaj put u edukativnoj funkciji, a nemaju ništa pametnije da rade u prevozu. Neoprosvetiteljstvo.

Naravno, ovo je samo jedna strana medalje. Nijedan humanista nije ove sprave postavio zarad lične satisfakcije činjenjem dobrih dela. Televizori u autobusima služe reklamiranju. Da, neko se dosetio da vam privuče pažnju pri obavljanju najdosadnijeg rituala današnjice. Na šarene autobuse smo navikli, panoi u vozilima pomažu u situacijama kada vam je više neprijatno da katatonično gledate u jednu tačku, ali spoj zvuka i slike je definitivno najbolje rešenje. Najupadljivije. I reakcije na ovu „pojavu" su pozitivne. Na forumima možete čitati pohvale ili sugestije, od želja da se emituju i neke korisnije informacije do pohvala reklama za jednu izdavačku kuću koja svojim čitaocima nudi sadržaje novih knjiga ovim putem. Provuče se povremeno i neki duhovit komentar, poput onog da sada cena prevoza treba da bude niža, jer ubiraju profit kroz reklame. U čemu je čar bas advertajzinga? Stručnjaci kažu da je u pitanju dužina kontakta sa reklamom (u proseku 20 minuta, u špicu oko 45), kao i da je velika mogućnost da se ovaj kontakt ostvaruje neposredno pred kupovinu. Ono što ga čini efektivnim jeste i činjenica da niko ne može da promeni kanal kad počnu reklame. Dakle, ljudi su primorani da čuju ono što vi imate da kažete. Da je živ, Orvel bi u jednom dahu napisao još nekoliko knjiga o totalitarizmu i stigmatizaciji jadnog građanstva.

Pokretni reklamožderi

Prema nedavno sprovedenom istraživanju kompanije Zenith – OptiMedia, porast tržišta oglašavanja u Srbiji će u periodu između 2006. i 2009. godine iznositi čak 309%. Osim eksploatacije tradicionalnih reklamnih sredstava, uvode se nova, upadljivija, sa dalekosežnijim efektima. Svuda na zapadu postoje firme specijalizovane za reklamiranje na vozilima, počev od školskih autobusa (što je tamo tema čestih javnih rasprava) preko kamiona, do taksija. Osim šarenih autobusa i tramvaja, često korišćena je multimedijalna reklama, što znači spoj više tehnika – vizuelne i audio. U zemljama EU ovaj vid reklamiranja se toliko proširio da ćete u mnogim velikim prevoznim sredstvima (pod manjim podrazumevamo renta kar) zapaziti prišrafljene monitore u unutrašnosti, koji emituju neki program. Čak i mi, koji uvek kaskamo za svetom i u širokom luku izbegavamo sve što može da nas dovede do nekog napretka, usvojili smo ovu modernu tehnologiju. Sve je češće multimedijalno reklamiranje i u beogradskom prevozu.

Sve ovo je veoma prosto urađeno. Dve "jake" firme i po koja manja, drže osnovne vlasničke strukture javnog prevoza – državnu i privatnu. "Bus TV" je projekat prvi put realizovan u novembru prošle godine. Ova čast je pripala najstarijem, ali i od strane korisnika najhvaljenijem domaćem privatnom prevozniku, te je postavljeno 65 monitora u isto toliko autobusa Luv Braće Šarac. Za sada se na njima emituju reklamni spotovi, kratki dokumentarni filmovi i muzički spotovi na sedamnaestoinčnim monitorima, dok su zvučnici (u svakom autobusu ih ima 6) raspoređeni ravnomerno po celom autobusu. Pošto prosečna dnevna vožnja jednog autobusa traje 16 sati, odlučeno je da se za to vreme reklame emituju u periodu od 14 časova, dok će ostala 2 sata biti ispunjena različitim zanimljivim nekomercijalnim sadržajima. Dakle, učešće nekomercijalnog materijala iznosiće oko 15 % programa, mada sadašnja praksa naginje ka nekomercijalnim, te često u povratku kući možete gledati zaboravljene spotove Tine Tarner, Duran Duran-a i sl. Za razliku od nas, razvijene zemlje imaju drugačiji pristup bas advertajzingu (iz podataka koji se mogu iskopati na netu, vidimo u Britaniji se uglavnom smenjuju komercijalni i nekomercijalni sadržaji na 15 minuta).

Naravno, kako to uvek biva kada se uvede nešto novo, postavlja se jedno omiljeno srpsko pitanje. Narodski rečeno – kuda idu pare? Iz nekih domaćih časopisa saznajemo da se u GSP-u "sredstva ostvarena od dodatnih prihoda, što podrazumeva i sredstva po osnovu izdavanja reklamnog prostora, troše za tekuće održavanje vozila pod čime se podrazumevaju troškovi energije (nafta, električna energija...), auto guma, maziva, zarada, poreza i doprinosa". Prihodi ovog preduzeća za 2007. godinu povećani su za oko 60 odsto u odnosu na prethodnu. Valjda ćemo osetiti ovaj boljitak, i dobiti klimatizovane autobuse. A dotle, ako vam smeta šarenilo vozila i reklamni spotovi sa monitora - "pravite se da čitate".

Izvor: Biznis&Finansije