Pregleda (201)

Duhovne vrednosti se množe kada se dele

Organizacije se razlikuju po tome kako izgledaju, koje obrasce ponašanja primenjuju i šta ih motiviše. Za poslovni uspeh su potrebne odgovarajuće veštine, prave škole i strateški raspoređeni prijatelji na pravim mestima. Da bi se taj uslov ispunio potrebna vam je izbalansirana primena poslovne, duhovne, političke i emocionalne inteligencije.

Poslovna inteligencija je sposobnost prepoznavanja i beskompromisne realizacije poslovnih prilika. (Poslovna inteligencija – Zbog čega organizacije teško uče?) Učenje je nešto čime se bave ljudi, a ne organizacije. Odgovor na pitanje može li organizacija da uči zavisi od toga šta podrazumevate pod terminom „učiti”. Radna definicija učenja koja bi mogla da posluži za ovu svrhu glasi: „Učenje je promena ponašanja na adaptivan način na osnovu stečenog iskustva”.

Organizacije menjaju ponašanje

Prema ovoj definiciji odgovor je odlučno „da” – organizacije menjaju svoje ponašanje na osnovu iskustva. Organizacije uče na osnovu promene ponašanja direktora, menadžera i zaposlenih, na sličan način kao što uče životinje na osnovu promene ponašanja pojedinih neurona. Ipak, za razliku od životinja, direktori, menadžeri i zaposleni su u stanju da efikasno spreče organizaciju da uči, ako je to u njihovom sopstvenom interesu.

Francuski filozof Rene Dekart je u 17. veku postavio aksiom koji je obeležio dalji psihološko-socijalni razvoj tog vremena: „Mislim, dakle, postojim" (Cogito, ergo sum). Međutim, kada pogledamo oko sebe i zapitamo se koliko ljudi u svom svakodnevnom radu upotrebljava misaone procese u obavljanju svojih svakodnevnih poslovnih obaveza dolazimo do konstatacije da je takvih primeraka ljudske vrste vrlo malo.

Osnovni uzrok za to leži u ljudskoj prirodi, lošim navikama i u određenoj meri u usvojenim društvenim normama. Većina ljudi voli repetitivne poslove, tj. one procese koji ne zahtevaju prilagođavanje promenama. Ljudi vole sigurnost i strahuju da im je neko ne ugrozi. To stvara osećaj intenzivne zebnje pošto strahova ima koliko je razvijena i ljudska mašta. Činjenicu da je sigurnost koju očekuju od okruženja varljiva, privid i obmana, elegantno zanemaruju.

Danas se potenciraju sve čovekove sposobnosti koje se mogu izmeriti (a najlakše je izmeriti količinu novaca koju neko poseduje), ali čovek nosi u sebi nešto što ne možemo izmeriti niti ćemo to ikada moći. To je njegova duhovna komponenta, tj. duhovna inteligencija. Pojam duh dolazi od hebrejske reči „ruah”, a na latinskom se kaže „spiritus” (SQ-spiritual intelligence). To je inteligencija pomoću koje opažamo i rešavamo probleme smisla i vrednosti, inteligencija koja nam pomaže da svoje živote i delatnosti smestimo u širi, bogatiji kontekst značenja, inteligencija pomoću koje možemo proceniti da li su ovaj tok delovanja ili ovaj životni put smisleniji od nekih drugih.

Volju za smislom možemo smatrati najvažnijim predmetom interesa svakog čoveka. Pitanje smisla izuzetno je važno zbog toga što se događaji mogu dešavati oko vas, događaji se mogu dešavati vama, ali jedini događaji koji su od značaja su ono što se dešava u vama. U Aušvicu su opstali oni koji su znali zašto hoće da opstanu, koji su imali cilj u životu. Onaj ko ima tu veru, nešto što je veće od tebe, opstaće. Oni koji to nemaju – umiru. Vodeći svetski ekspert za pitanje smisla psihijatar Viktor Frankl na sledeći način opisuje svoj boravak u Aušvicu:

U toj kritičnoj situaciji moje preokupacije su bile drugačije nego kod većine mojih drugova. Njihovo pitanje je bilo: „Hoćemo li preživeti logor? Jer, ako ne preživimo, sva ova patnja nema nikakvog značenja”.

Pitanje koje je mene opsedalo je bilo: „Da li sva ova patnja, ovo umiranje oko nas, ima neki smisao? Jer, ako nema, onda na kraju krajeva nema nikakvog smisla u opstanku; jer život čiji smisao zavisi od takvog slučaja, toga da li će neko izvući ili ne, u krajnjoj liniji uopšte ne bi bio vredan življenja”.

Duhovna inteligencija se koristi da procenimo da li je određeni postupak ili životni put sadržajniji od drugog. Ona je podloga za pravilno delovanje poslovne inteligencije. IQ nam pomaže da naučimo određena pravila. Poslovna inteligencija omogućava preduzetniku da doživi situaciju u kojoj se nalazi i da deluje unutar granica te situacije, tj. da dopusti da ga situacija vodi ka očekivanom profitu. Duhovna inteligencija (SQ) omogućava da postavim pitanje da li uopšte želim biti u toj situaciji, ili ću se odlučiti na promenu da bih stvorio nešto još bolje? Duhovna inteligencija daje potencijal za reprogramiranje pošto nas uči da se postojeća pravila mogu promeniti, a to ne znaju ni računari, ni životinje.

Inteligencija bez karaktera

Poslovna inteligencija bez karaktera je opasna kako za onoga ko je poseduje, tako i za njegovu okolinu. Duhovna inteligencija znači bolji odnos između novca i smisla. Duhovne vrednosti se množe kada se dele: ovde ne važe ekonomska načela raspodele dobara, jer duh ima vlastita merila raspodele vrednosti.

Poslovna inteligencija obezbeđuje efikasnost u penjanju merdevinama uspeha; Duhovna inteligencija određuje da li su merdevine naslonjene na pravi zid.
Našem životu često nedostaje osećaj životnog poziva. Čovek treba da pronađe svoj smisao (cilj) kako bi ga onda mogao i živeti. Ideja vođe koji služi, spaja službu i smisao. Vođa je osoba koja ima osećaj za više vrednosti i koja svesno služi tim vrednostima. On je povezan s izvorom smisla i vrednosti, on živi svoja uverenja. Biti u miru sa sobom, prirodom, ljudima i izvorom svega stvorenog je ključni indikator SQ-a, a ako onda još poučavamo druge kako to živeti i ako sami to verodostojno živimo zaslužujemo naziv vođe koji služi. Jedan od primera takvih osoba je Mahatma Gandi.

Mi koristimo SQ da bismo bili kreativni. Pozivamo se na njega kada su nam potrebni fleksibilnost, vizionarska sposobnost ili kreativna sposobnost. Mi takođe koristimo SQ u bavljenju egzistencijalnim problemima – kada osećamo da nam je nešto negde u životu zapelo, da smo uhvaćeni u klopku navika ili neuroza iz prošlosti ili smo suočeni sa problemima povezanim sa bolešću i utučenošću. SQ nas čini svesnim činjenice da imamo egzistencijalne probleme i omogućava nam da ih rešimo, ili bar da se pomirimo sa njima. On nam pruža dubok osećaj o smislu životne borbe.

SQ je naš kompas „na rubu”. Najizazovniji životni egzistencijalni problemi počinju izvan očekivanog i poznatog, izvan ustanovljenih pravila, van dosega pređašnjeg iskustva, daleko od onoga s čim znamo da izađemo na kraj. U teoriji haosa „rub” je granica između reda i haosa, između lagodne spoznaje čemu stremimo i totalne izgubljenosti. To je mesto gde u najvećoj meri možemo da ispoljimo svoju kreativnost. SQ, naš dubok, intuitivni osećaj za značenje i vrednost, naš je vodič na rubu. SQ je naša savest.

Deca, pokazuju visok stepen duhovne inteligencije. Ona uvek pitaju „zašto?”, uvek traže značenje u svojim delima i delima drugih, uvek pokušavaju da osećanja i događaje smeste u obuhvatniji, smisaoni kontekst. Deca još uvek nisu zaključana u izvestan skup pretpostavki ili ustanovljen način viđenja stvari. Za njih je sve još uvek novo.


Jednog jutra tokom putovanja kroz džunglu Afrike Andre Žid (Gide) je galamio na svoje domorodačke vodiče da se krene što je moguće pre. Oni su mu strogo odgovorili: „Ne požuruj nas – mi čekamo da nam se pridruže naše duše”.

Autor: prof. dr Milan Kukrika

Izvor: e-magazin