Pregleda (31)

Poželjan posao

Procenjuje se da će u ovoj godini vrednost tržišta ambalaže dostići 470 milijardi, a 2014. skoro 600 milijardi dolara.

Istraživanja „Women’s Instiute” u Engleskoj pokazuju da ambalaža hrane, tačnije voća i povrća poskupljuje ove namirnice u proseku za 20 odsto.

Tek kada se marketing prihvatio “svog posla”, svet ambalaže postao je bitno drugačiji. Danas, u svetu brzih promena, vlasnici različitih brendova i kompanije u službi ambalaže žele što bolje da razumeju ali i usmere ponašanje potrošača. Istovremeno, zbog potrebe za permanentnim inovacijama, ambalaža je postala onaj deo proizvoda koji se može menjati sa najmanjim rizikom u odnosu na promene tržišne marke, grafičkog identiteta ili čak sastava proizvoda.

Ovo potvrđuju i tržišni pokazatelji, prema kojima je industrija ambalaže trenutno jedan od najbrže rastućih industrijskih sektora, posebno u prehrani, koja se u Evropi označava najvećim proizvodnim sektorom vrednim 1100 milijardi dolara. Generalno, poslovanje vezano za ambalažu iz godine u godinu postaje sve veći biznis: za 2007. godinu njegova vrednost se procenjuje na 470 milijardi dolara sa prosečnom stopom rasta od 3.5 procenata godišnje i vrednošću od skoro 600 milijardi dolara ne tako daleke 2014 godine.

Najveće tržište ambalaže u svetu danas je Kina, pre svega zahvaljujući brojnosti populacije i eksplozivnom rastu ekonomije. Istraživanja Euromonitora pokazuju da je još 2005. kinesko tržište ambalaže postalo nejveće svetsko tržište sa 704 milijarde prodatih jedinica različite ambalaže, čak 200 milijardi jedinica ispred drugoplasiranih SAD. Kinezi, inače, godišnje potroše 6,5 milijardi komada stonog pribora za jednokratnu upotrebu.

Kako se Kina razvija, pojavljuje se potreba za sofisticiranijim dizajnom ambalaže koji bi zadovoljio prohteve rastuće kineske srednje klase za boljim kvalitetom, ali i statusnim obeležjem. Poznati zapadni brendovi, ili brendovi koji se rukovode zapadnim uticajem posebno su dobro primljeni na kineskom tržištu, budući da je sve više potrošača koji, makar na taj način, žele da kopiraju zapadni način života.

Iako je razvoj regiona u Kini neujednačen, neki proizvodi su podjednako traženi na celoj teritoriji, naročito mlečne industrije, koje forsira i kineska vlada usled sve izraženije osteoporoze među stanovništvom. Zbog toga, ali i zbog manjka frižidera u kineskim domaćinstvima, došlo je do porasta potražnje za kartonskom ambalažom radi prodaje pasterizovanog i UHT mleka.

Porastom standarda u Kini, primetna je i povećana prodaja gotovih jela, a time i ambalaže za njihovo pakovanje. Analitičari uočavaju i da kineskim tržištem dominira prodaja savitljive, fleksibilne plastike, kao i fleskibilnog aluminijuma i papira, zbog sve izraženije potražnje proizvoda industrije duvana.

Potrošački trendovi

Istraživanjem industije ambalaže i srodnih industrija primećeno je više značajnih trendovskih pokazatelja, koji bitno utiču na proizvođače da svoju strategiju posebno usmere na određene kategorije potrošača. Jedna od njih je i generacija stara od 8 do 12 godina, koja novcem od džeparca na različitu robu godišnje potroši 51 milijardu dolara, dok odrasli na ovu populaciju dodatno potroše oko 170 milijardi dolara. Stoga se i izgled ambalaže prilagođava mladim potrošačima, koji za razliku od starijih, preferiraju specifičan dizajn – počev od mogućnosti da se proizvod lako stavlja u džepove, do karakteristične grafike i boja.

Izražajna grafika i prejake boje, međutim, nisu poželjne za generaciju stariju od 50 godina, koja samo u SAD broji više od 78 miliona ljudi i godišnje za svoje potrebe troši oko 46 milijardi dolara. Budući da su u ovoj starosnoj populaciji veoma izraženi problemi sa vidom, ambalaža za ovu kategoriju potrošača je karakterističnog oblika i natpisa koji se čitaju bez napora. Međutim, dizajneri moraju da vode računa da ne povrede osećanja mušterija, odnosno da ih svojim rešenjima ne podsećaju direktno da je vreme njihove mladosti nepovratno prošlo.

Sledeća kategorija potrošača o kojoj proizvođači ambalaže posebno vode računa su – žene. Kako pokazuju istraživanja u SAD, do 2010. godine žene će kontrolisati 60 procenata porodičnog novca, a i sada već donose više od polovine odluka prilikom nabavke određenih proizvoda za potrebe domaćinstva. Ankete govore da bez obzira da li su u pitanju domaćice ili zaposlene žene, sve imaju potrebu da koriste proizvode koji im olakšavaju život i pravljeni su ’’samo za njih“. Takođe, evidentno je da žene više nego muškarci preferiraju proizvode na čijoj ambalaži mogu na jednostavan način da se upoznaju sa sadržajem ili samim proizvodoma, a sve im je bitnije i da proizvod i pakovanje ne budu kabasti.

’’Jogunasta’’ pakovanja

Međutim, osim što čuva i ukrašava, ambalaža i poskupljuje robu koju prodaje. Istraživanja „Women’s Instiute” u Engleskoj pokazuju da ambalaža hrane, tačnije voća i povrća poskupljuje ove namirnice u proseku za 20 odsto. Pri tom, analitičari ukazuju na ’’višak’’ ambalaže u pakovanju proizvoda, u koji se sve češće svrstavaju kartonske kutije, plastična pakovanja, zaštitini celofan i polistiren. Na svakih 50 funti potrošenih na hranu, prosečno englesko domaćinstvo plaća osam funti na nepotrebnu ambalažu, pa potom još i komunalne takse za oslobađanje od ambalažnog otpada. Grašak upakovan u plastične kutijice i zapakovan celofanom košta 1.99 funti, dok ista namirnica bez ambalaže može da se pazari i za samo jednu funtu.

Sve ovo prati i rastuća statistika povreda prilikom raspakivanja proizvoda, koja pokazuje da je svakog meseca tokom 2004. godine više od 5.500 Britanaca zatražilo bolničku pomoć kao rezultat otvaranja ’’jogunaste’’ ambalaže! Na primer, u nameri da zaštite igračke od dugotrajnog transporta (prvenstveno iz Azije), američki proizvođači igračaka ih skoro hermetički zatvaraju, a trgovci na malo ih dodatno zaštićuju od kupaca koje bi želeli da ih isprobaju pre kupovine. Sa druge strane, američki proizvođači i trgovci se žale da je u 2005. godini u prodavnicama nestalo robe u vrednosti od 29,9 milijardi dolara, za šta kao uzrok navode i neodgovarajuću ambalažu. Sve to upućuje na potragu za novim materijalima, dizajnom zaštitnih pakovanja i ergonomskim karakteristikama ambalaže.

Ambalaža budućnosti

Tržišna istraživanja pokazuju da svetska prodaja pakovanja tipa ’’stik pauč’’ (stick pouch), ambalaže u vidu kesa od papira ili polietilena raste i da će rasti i dalje po stopi od 10 odsto godišnje. Nijedan drugi "predstavnik" segmenta meke ambalaže za sada se po popularnosti ne može meriti sa ’’stikom’’. Taj vid ambalaže namenjen je uglavnom za pakovanje praškastih koncentrata za pravljenje napitaka, kao i šećera, soli i lekova u prahu. Takvo pakovanje je pogodno jer je količina suve materije u njoj već dozirana i potrebno je samo dodati potrebnu količinu tečnosti.


Tražnja za takvom ambalažom je posebno izražena u farmaceutskoj industriji, gde raste za 20,4 odsto godišnje. U svetu je 2000. godine prodato 125 miliona jedinica proizvoda u "stik" ambalaži, a 2005. godine - 197 miliona komada. Prognozira se da bi taj broj do 2010. mogao dostići 315 miliona jedinica, od toga 81 odsto praškastih. U farmaceutskoj industriji je od posebnog značaja na koji način će na ambalaži biti prikazani detaljni podaci o sastojcima proizvoda, kao i da dizajnerska rešenja otežaju mogućnost da proizvode otpakuju deca, a da pri tom budu laka za korišćenje starijoj populaciji konzmenata, koji su i najbrojnija ciljna grupa proizvođača lekova.

Posebna priča u svetu ambalaže je takozvana ’’inteligenta ambalaža’’, koja omogućava smanjenje otpada, poboljšanje lanaca prodaje, kvalitet ponuđenog proizvoda i smanjenje cene. U ovoj kategoriji ambalaže posebno mesto zauzima ’’elektronski papir“. Reč je o tehnologiji papirno tankog displeja, savitljivog i relativno jeftinog, koji bi mogao da se koristi umesto klasičnih nalepnica u svakoj vrsti pakovanja i ambalaže. Ova tehnologija mogla bi da u kratkom roku ambalažu potrošačkih proizvoda pretvori u digitalni medijum svetlucave grafike i teksta koji prikazuje cene, specijalne ponude sa primamljivim slikama koje trepere na minijaturnim flet ekrančićima debljine hartije, što bi bio poseban mamac za najmlađe kupce.

Displej je sačinjen od polimerskih fotohromnih materijala, i može da prikazuje digitalni tekst i slike zahvaljujući elektrohemijskoj reakciji i uz pomoć niskovoltnog punjenja. Kad nema strujnog punjenja, elektronsko mastilo je nevidljivo. Izvor energije čine ultratanke baterije, dok trake elektronske memorije pohranjuju slike. Trenutno problem nije u tehnologiji, već u ceni, koja dostiže i 40 dolara po komadiću od nekoliko kvadratnih centimetara.

Autor: Aleksandar Marković

Izvor: Biznis&Finansije