Pregleda (19)

"Veliki brat" u službi šefova

Po ovlašćenju koncerna, detektivi su mesecima, poput "velikog brata", špijunirali zaposlene u nemačkom lancu samousluga ''Lidl'', beležeći čak i najintimnije pojedinosti. - Za nadgledanje koristili minijaturne kamere koje služe za zaštitu od lopova.

BERLIN, 10. aprila - šta da činite ako vaš šef počne da glumi Džemsa Bonda pa u vašoj kancelariji, baš u saksiju s vašim omiljenim cvetom, tajno postavi minijaturnu kameru, nabavljenu po veoma povoljnoj ceni (kineska proizvodnja, samo 29 evra po komadu) - to je pitanje koje ovih dana, neposredno po izbijanju skandala u lancu samoposluga "Lidl", mori zaposlene Nemce, uznemirene opasnim širenjem "virusa" zvanog "veliki brat".

''Lidl je samo deo vrha ledenog brega'', upozorio je opunomoćenik Savezne vlade za zaštitu podataka Peter Šar povodom skandala koji je izbio ovih dana, pošto su mediji saznali da su u tom lancu samoposluga zaposleni danonoćno nadgledani i špijunirani.

Detektivi su, po ovlašćenju koncerna, mesecima špijunirali zaposlene u ''Lidlu'', beležeći u zapisnik najintimnije pojedinosti. Za nadgledanje su koristili minijaturne kamere koje zvanično služe za zaštu od lopova.
U spornim zapisnicima je sve lepo pribeleženo - i to u minut tačno: ko je kada i koliko puta odlazio u toalet, ko bi s kim mogao biti u ljubavnoj vezi, ko nije sposoban za posao, ko deluje nezainteresovano, ko i gde ima tetovažu.....

''Sreda, 14.05 časova. Gospođa M. je želela da u pauzi telefonira sa svog mobilnog, ali je dobila obaveštenje da ima svega još 85 centi na računu. Na kraju je, ipak, dobila svoju prijateljicu s kojom je večeras želela da zajedno kuva'' - tako glasi deo ''saznanja'' o ''burnom'' životu jedne radnice ''Lidla'', lanca samoposluga u Nemačkoj u kojima pretežno kupuju oni koji se baš ne razbaciju parama.
Za gospođu N. se, u jednom od zapisinika, kaže da je, iako se nije baš pretrgla na poslu, tačno na vreme otišla na pauzu, da je potom s gospođom L. pričala o plaćanju prekovremenih sati i rekla da se nada plati zato što joj treba para.
Izvesna gospođa R. ima ''manu'' što je tetovirana. Tetovaža joj izgleda kao iz kućne radinosti ili zatvora, pa joj se, u drugom zapisniku, savetuje da to malo prikrije pred mušterijama.

''Zapisnici nadgledanja su u velikoj meri skandalozni, jer se tu ne radi o radnoj kontroli'', rekao je stručnjak za radno pravo iz Hamburga Klaus Miler Knap, označivši takvo ponašanje menadžemta ''Lidla'' kao kršenje člana 2 nemačkog Ustava.

Renomirani nedeljnik ''Špigel'' iz Hamburga piše, tim povodom, da se u Nemačkoj nadgleda kompjuter svakog trećeg zaposlenog, a da ni skirivene mini kamere u velikim kancelarijama nisu više retkost.
Manfred Fink iz Bavarske je ekspert za tehniku prisluškivanja, njegovoj firmi je krenulo dobro i ima već 11 zaposlenih. On se bori protiv privredne špijunaže ali, kako tvrdi, odbija zahteve onih koji žele da instaliraju prislušne uređaje radi nadgledanja svojih radnika.
Fink, međutim, smatra da je, ponekad, kad se radi o razjašnjenju krađa, potreban video nadzor i kaže da su najomiljenija mesta za instaliranje sićušnih kamera i drugih čuda tehnike koja mogu da ''uhvate'' razgovor čak i na udaljenosti od 100 metara - saksije s cvećem i antipožarni uređaji.

Šef sindikata nemačke policije Konrad Frajberg je misljenja da se u Nemačkoj zaposleni sve više i više kontrolišu, a ekspert za radno pravo Ridiger Helm iz Minhena misli da je, kad je reč o elektronskoj pošti, odlučujuće pitanje za pravno tumačenje (ne)zakonitosti nadgledanja - da li se mejlovi čitaju sa ili bez znanja zaposlenih?
''Generalno važi pravilo da šef može da nadgleda elektronsku poštu ako je privatna upotreba interneta zabranjena na poslu'', rekao je Helm.
Kada je, međutim, reč o skrivenim kamerama, štampa piše da je skoro uvek takvo nadgledanje nezakonito, sem kada je odluku o tome doneo upravni odbor firme u cilju razjašnjenja teškihi krivičnih dela.
Nadgledanje je, međutim, čudna rabota pa ponekad ni šefovi nisu sigurni, jer se i nađu se u ulozi nadgledanih i to - zbog novinara.
Tako je, kako nemačka štampa piše, velika ''Drezdenska banka'' od 1997. do 1999. godine angažovala detektiva da otkrije koji je od menadžera s kojim novinarom u kontaktu i koji je put informacija.

Nemački mediji su poredili nove metode prisluškivanja sa metodama ''Štazija''.
Reč ''Štazi'' - skraćenica za Štatsziherhajt, obaveštajnu službu nekadašnje Nemačke Demokratske Republike - i danas izaziva ''negativne vibracije'' što bi, možda, moglo da nemačke šefove natera da se okane igranja "velikog brata".

Na drugoj strani, pak, izazov je veliki. Danas je na tržištu sve dostupno i ne mora se više tajno, s perikom na glavi i crnim naočarima u inostranstvu skupo plaćati majušna ''bubica'', već se može, jednostavno, iz fotelje ''onlajn'' naručiti sve.

Dopisnik TANJUGA - Rada Lalić

Izvor: Tanjug