Komentara (4)     Pregleda (1291)

Nerazumljiv rečnik, apstraktne definicije

I najnovije knjige iz istorije preopterećene detaljima * Trećina đaka uopšte ne koristi udžbenik hemije * Podstiče se „bubanje“ umesto samostalnog zaključivanja * Zavod odbacuje većinu primedbi

čacima od petog do osmog razreda osnovne škole udžbenici obaveznih predmeta su teški za razumevanje, zbog čega nisu primereni njihovom uzrastu. Iako udžbenike istorije, biologije i geografije učenici najviše koriste, oni su često nedovoljno razumljivi zbog obimnosti, nepristupačnog rečnika i velikog broja detalja. Knjige za likovno, muzičko i tehničko se retko koriste. Slična situacija je i sa udžbenicima fizike i hemije, zbog čega deca uče iz sveske, dok iz matematike koriste uglavnom zbirke zadataka.

Ovo su rezultati istraživanja Jasmine Šefer, Emilije Lazarević i Jelene Stevanović sa Instituta za pedagoška istraživanja, koje su analizirale udžbenike predmeta od petog do osmog razreda u izdanju Zavoda za udžbenike.

Komentarišući ove navode, Dragan Hamović, pomoćnik direktora za redakcijske poslove u Zavodu za udžbenike, napominje da su „udžbenici za više razrede osnovne škole urađeni po novim, redukovanih nastavnim planovima“. On, međutim, odbacuje tvrdnju da Zavodova izdanja ne uvažavaju kriterijume uzrasne prilagođenosti.

- Reč je o preliminarnim podacima šireg istraživanja koje treba da utvrdi koliko je reči u proseku po stranici udžbenika deci nerazumljivo. Pre nego što počnemo da prebrojavamo reči, kao preliminarni pokazatelj anketirano je 120 učenika viših razreda OŠ „Narodni heroj Siniša Nikolajević“, po trideset iz svakog razreda. Učenici su izneli svoj sud o tome koje školske knjige i koliko koriste, koje su im teške i zbog čega - objašnjava za Danas Jasmina Šefer, jedna od autorki.

Istraživanje je pokazalo da su đacima najteži udžbenici istorije i fizike, dok težina geografije i biologije zavisi od razreda. Čak dve trećine đaka smatra da su knjige iz istorije teške jer obiluju datumima, godinama i nazivima ratova, tekst je preopširan i ima dosta nerazumljivih reči. Nema bitne niti koja se provlači kroz vreme i razvija sposobnost shvatanja uzročno-posledičnih odnosa u društvu, navode autorke istraživanja.

Polovina ispitanika ocenjuje da su tekstovi u knjigama iz geografije opširni i da sadrže dosta brojeva i statističkih podataka. Udžbenici biologije obiluju latinskim rečima, neshvatljivim definicijama i nejasnim tekstom. Udžbenici fizike imaju dosta stranih reči, nejasnog teksta i teških definicija, a petina đaka, bez obzira na uspeh, procenjuje da je u knjigama iz tog predmeta previše matematike. Trećina učenika uopšte ne koristi udžbenik hemije, a isti broj njih navodi da je u knjigama previše formula i da je tekst opširan.

Rezultati istraživanja svedoče da su udžbenici preopširni, što znači da se bitno gubi u masi nevažnih detalja. Jezičke konstrukcije su teške, obiluju nepristupačnom terminologijom, apstraktnim definicijama i nejasnim pojmovima.

Jasmina Šefer navodi primer iz udžbenika istorije za sedmi razred („posledice konzulstva manifestovale su se u građanskom zakonu koji je bio jevanđelje poretka“), koji, kako kaže, značajno prevazilazi nivo znanja i razumevanja jezika na uzrastu sedmog razreda. Umesto svakodnevnih izraza u većini udžbenika se uvode strane reči ili one reči koje se ne koriste u svakodnevnom govoru učenika, pa ni odraslih.

Autori udžbenika su opterećeni potrebom da kažu sve i stalno im nedostaje prostora za detaljnu razradu onoga što je „najznačajnije“. Umesto da animiraju učenike, udžbenici deci postaju nezanimljiva lista često nedovoljno povezanih informacija. U tekstovima dominira deduktivni pristup (lekcija najčešće započinje opštom definicijom, a završava se primerima), što je uglavnom neadekvatno za učenje u osnovnoj školi. čaci ne dolaze do opštih zaključaka samostalnim radom na problemu i zaključivanjem na osnovu primera iz života, većakademski - slušanjem ili čitanjem „gotovih rešenja“. Kada se primeri, ipak, pojave na početku teksta, oni su opisani površno i lako se zaboravljaju, jer nije do detalja objašnjena veza sa opštim principom.

- Udžbenike za više razrede osnovne škole (do sedmog razreda koji je u izradi) sačinili smo prema novim, inače redukovanim, „rasterećenim“ nastavnim planovima. Nije jednostavno uklopiti programske zahteve pojedinih predmeta sa interesovanjima i prosečnim stepenom obrazovanja učenika, ali je netačno da Zavodovi udžbenici ne uvažavaju kriterijume uzrasne prilagođenosti. Ovako generalno i tvrdo izrečen stav ili govori o izvesnim manjkavostima samog metoda istraživanja, ili pak o težnji da se jedan ozbiljan i odgovoran rad ciljano diskvalifikuje u korist nekih interesnih grupa. Ako je istraživanje zasnovano na pitanju „da li je i šta je teško?“, onda je vrlo lako dobiti odgovor da je sve manje-više teško. Obrazovanje, između ostalog, i postavlja niz prepreka koje treba savladati. Ne može se osporiti da ima mesta daljem poboljšanju jezika i koncepcija udžbenika, ali i nastavnih programa i na tome radimo - kaže Dragan Hamović iz Zavoda za udžbenike.

Akademski tekst u osnovnoj školi

- Nije jasno zašto je neki udžbenik namenjen baš osnovnoj školi kada bi se iz njega moglo sasvim lepo učiti i u srednjoj školi, a ponekad čak i na fakultetu. Autori, stručnjaci za pojedine predmete, uglavnom ne poznaju razvojnu psihologiju i nemaju iskustva da prenesu sadržaj svoje discipline određenom uzrastu. Zbog toga što ne razumeju tekst i predavanja u školi deca uzimaju privatne časove gotovo iz svih predmeta, sa ciljem da za vrlo kratko vreme (pred odgovaranje, pismeni ili kontrolni) memorišu što više detalja, a potom to još brže zaborave, jer su učila samo za ocenu - kaže Jasmina Šefer, jedna od autorki istraživanja.

Autor: Vesna Andrić

Izvor. Danas