Pregleda (18)

“Mama, ona me udarila!” “Ali on je započeo!” – koliko ste puta samo to čuli. U takvim situacijama postajete posrednik, pregovarač i sudija koji mora saslušati obe strane. Ne možete shvatiti kako se vaša deca ne mogu slagati? Odgovor je: oni se slažu. Svađe nisu znak da se ne slažu – to je način na koji se slažu – koriste konflikte da bi testirali svoju moć, razrešili razlike i izbacili emocije sa poznatim ravnopravnim članom porodice. Svađe zbog rivalstva među decom su povezane sa njihovom borbom za prevlast, pažnjom roditelja i njihovom podrškom.

Što je više sličnosti među vašom decom – isti pol, mala dobna razlika, slični interesi – veća je verovatnoća da će biti više svađa. Izuzetak su jednojajčani blizanci čija sličnost stvara veliku bliskost. Što su sličniji, osećaju se međusobno bliskiji.

Drugoj braći i sestrama sličnost samo povećava verovatnost konflikta jer moraju pobediti drugog i uspostaviti samostalnost.

Rivalstvo među braćom i sestrama pojavljuje se u svim oblicima, a mogu se ispoljavati glasnim svađama, razbijanjem stvari ili čak tučnjavom. U nekim slučajevima rivalstvo među decom ne zahteva intervenciju roditelja i možete im prepustiti da sami razreše svađu. No u drugim slučajevima bi se trebali roditelji umešati.

Kad dete navrši treću godinu, iako se njihovo loše ponašanje može pripisati nedovoljnom znanju i iskustvu, znaće u svakom slučaju već jako dobro šta je dobro, a šta loše. Isto tako deca u toj dobi imaju začuđujuće dobro razvijen osećaj za pravdu.

Kada se govori o bratskom rivalstvu tajna je u tome da znate kada morate decu ostaviti da sami razreše svađu, a kada morate intervenisati, kao i kad se upletete, kako razrešiti konflikt među decom, tako da razumeju da njihovo ponašanje ne samo da nije primereno, već i zašto je neprimereno.

Jasno je da trebate intervenisati kada je dete ugroženo ili postoji opasnost od uništavanja imovine. Isto tako, ako radnje jednog deteta ometaju aktivnosti drugog deteta, jer je njegov lični izbor ograničen, opet se treba umešati.

Isto, kao i u društvu, treba postaviti granice koje se ne smeju prelaziti. Tako deca moraju naučiti da postoje granice koje moraju poštovati, i da moraju poštovati svoju braću i sestre.
Prema tome, dokle god su deca unutar tih granica, tada se ne bi trebalo uplitati u njihova neslaganja, već bi trebalo deci prepustiti da sami razreše svoje probleme. Istina je da deci treba prostor u kojem će izraziti svoje misli i osećanja, i steći sposobnost za donošenje odluka i iskusiti posledice vlastitih dela.

Roditeljima često može biti teško prepoznati kada je trenutak da se upletu u bratsku svađu. Možete napraviti više štete nego koristi bilo sa prečestim uplitanjem ili pak sa nedovoljno čestim. Pa ipak, u pravilu, roditelji će radije ostaviti deci da srede svoje nesuglasice sami, nego da intervenišu. Dok je ovo do određene tačke u redu, prepuštanje pravde u dečje ruke može brzo eskalirati i tada bi deca vrlo lako mogla preći granicu.

Većina problema vezana za rivalstvo među decom može se izbeći, ako se roditelji fokusiraju na koren problema svađe među njima od malena. Upamtite da su mnoge tenzije među decom slične onima među odraslima.

Poslednje što trebate upamtiti je da je deo naše uloge kao roditelja postaviti dobar primer svojoj deci. Ako deca vide da se i njihovi roditelji ne slažu oko svega, ali su u stanju razrešiti to na miran i pravedan način, bez rasplamsavanja svađe, tada će to deci biti najbolja početna tačka u rešavanju vlastitih nesuglasica.

Izvor: Žena.hr