Pregleda (91)

Za tek rođenu bebu predmeti ne postoje nezavisno od nekih akcija koje ono na njima izvodi. To je čuveni tzv egocentrizam kod dece, koji traje prve dve godine života. Većina dece pre 4. godine teško može da uspostavi vremensku orjentaciju i mi odrasli uvek moramo to imati na umu.
Nemojte nikako zloupotrebljavati to detetovo neznanje. Nemojte mu reći "dolazim odmah" ili "dolazim za 2 minuta", a onda da vas nema nekoliko sati. Opasno rizikujete da u nekom trenutku dete izgubi poverenje u Vas. Isto ovo imajte na umu i ako eventualno kažnjavate dete. Možete ga poslati u drugu sobu, ali samo na onoliko minuta koliko ima godina. Verujte, detetu 3 minuta nije isto što i odraslima.

Kada pokušavate da detetu objasnite neku vremensku odrednicu ono Vas neće razumeti ako kažete "15 minuta" ili "3 sata". Njemu je to isto. Pokušajte sa nečim što mu je blisko - "kad ustaneš", "kad se završi crtani film"..i sl. Videćete, dete će dugo brkati pojmove juče, danas i sutra, što ume da bude jako simpatično u govoru, ali uvek ga ispravite da pravilno upotrebi svaki pojam.

Tek posle 7. godine dete shvata vremenske odnose pre-posle, redosled, trajanje…Otprilike posle 10-og rođendana ono usvaja i objektivnu šemu vremena (shvata da je i u Nišu i u Novom Sadu i u Beogradu isto vreme). Isto tako umeće da razlikuje i trenutne od eventualnih događaja i neće više živeti "ovde i sada", već imati i šemu prošlosti i budućnosti. Razvoj pojma vremena se, naravno, ne odvija nezavisno od razvoja prostorne sukcesije i uklapanje intervala i rastojanja; konzervacija dužina, površina, itd. Sve ove uzrasne odradnice ne treba shvatati bukvalno, jer je tok razvoja svakog deteta individualan.

Izvor: Udruženje Roditelj