Pregleda (12)

U zdravom telu zdrav duh!

Sigurno je zdrav duh vrhunska, univerzalna vrednost, ali je telesno zdravlje neodvojiv deo zdravog duha. U zdravom telu zdrav duh sa najmanje reči odslikava značaj fizičke aktivnosti za zdravlje čoveka.

Kada se radi o deci, uticaj adekvatne fizičke aktivnosti na razvoj deteta je prosto blagotvoran. Neposredni fiziološki efekti fizičkog vežbanja su poboljšanje cirkulacije, ubzavanje razmene materija u organizmu (poboljšanje metabolizma), efikasnija eliminacija nepotrebnih supstanci iz organizma, što sve zajedno dovodi do značajnog poboljšanja funkcionsanja organizma u celini.
Ipak, značajniji su dugoročni pozitivni efekti akivnosti koji se pre svega ogledaju u pravilnijem razvoju kostiju i mišića, jačanju odbrambene sposobnosti organizma, ali i u formianju i sazrevanju detetove ličnosti. Sport podrazumeva organizovanu fizičku aktivnost koja se usmerava u skladu sa odgovarajućim pravilima igre, koja zavise od vrste sporta. Kada se govori o sportu, uglavnom se misli na klubove koji se takmiče u raznim nivoima – ligama. Takav sport spada u kompetitivni ili takmičarski, ali postoji i rekreativni sport koji se sprovodi i van klubova, ali koji upražnjava većina ljudi, ali i dece.

Zaista nema dileme u pogledu značaja fizičke aktivnosti za telesni i duhovni razvoj dece, ali postoje brojna pitanja roditelja u vezi eventualnog detetovog bavljenja sportom.

Kada dete treba da počne sa sportom?

Aktivnost deteta počinje pre rođenja. Svaka mama oseća ritanje nerođene bebe koja se bavi "umetničkim plivanjem" ušuškana u miru i udobnosti mamine utrobe.

U prvoj godini života deteta dolazi do brzog sazrevanja nervnog sistema deteta što je praćeno povećanjem aktivnosti koja se kruniše prohodavanjem. I pre nego prohoda dete je veoma aktivno, a aktivnost deteta je, uz uzimanje hrane, jedan od najvažnijih pokazatelja zdravlja bebe.

Prvi i najbolji sport je dečja igra. I devojčice i dečaci, čim prohodaju, započinju da se igraju. U počeku bez mnogo smisla igra uskoro počinje da dobija svrsishodnost, a takmičarski duh se formira već u prvim godinama života. Već tada se mogu proceniti sklonosti deteta ka određenom tipu aktivnosti.

U predškolskom dobu veliki broj dece ispoljava naklonost ka nekoj vrsti sporta. Sport, za razliku od obične igre, podrazumeva određena pravila i uvek postoji cilj koji treba ispuniti. Teško je proceniti kada je dete spremno da igru zameni sportom, ali to pre svega zavisi od detetovog interesovanja i zrelosti. Za svaki sport postoji preporuka kada je najbolje početi sa treniranjem, ali uopšteno se može reći da je kontinuirano aktivno bavljenje napornim sportom neprikladno za predškolsku decu.

Koji sport odabrati?

Često postoji upadljiva nesrazmera između želje deteta i nametnutih zahteva nekada preamicioznih roditelja koja se po pravilu ne završava dobro. Zato treba poštovati detetovu želju i ohrabriti ga da se afirmiše u sportu koje samo izabere. Čak i kada se dete brzo predomisli i potraži novi sport, i to treba ispoštovati.

Ne može se od deteta očekivati zrela procena vrste fizičke akivnosti koja mu najbolje leži. Idealno je dete upoznati sa različitim sportovima pa će izbor biti daleko lakši. Tu je uloga roditelja veoma važna jer je najprirodniji način početnog upoznavanja malog deteta sa sportom - gledanje. Tako će dete prepoznati zanimljivost aktivnosti i probati da samo ponovi osnovne kretnje viđenog sporta koji ga je zeinteresovao. To je najbolja priprema za detaljnije upoznavanje sa različitim sportovim koje će se stručno i detaljnije obaviti tokom nastave fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi.

Da li je neophodno učlaniti dete u neki od sportskih klubova?

Za najveći broj pozitivnih efekata fizičke aktivnosti kod dece je dovoljan rekreativni sport. Naravno, redovnost i kontinuitet su neohodni preduslovi da bi se razvila navika, a kasnije i sportska disciplina deteta. Ako dete zaista ispolji interesovanje za sport koje prevazilazi rekreativni nivo treba ga učlaniti u neki sportski klub.

Pre odvođenja deteta u klub moramo mu predočiti različitost kompetitivnog (takmičarskog) sporta u odnosu na rekreativni. Aktivno treniranje podrazumeva daleko više rada i discipline, a klupske obaveze traže i daleko bolju organizaciju slobodnog vremena. Pri tom ne treba detetu stvarati nepotreban pritisak od eventualnog neuspeha, već ga ohrabriti i u eventualnim porazima, a pustiti ga da odustane ako mu sistem rada ne odgovara.

Može li aktivno bavljenje sportom ugroziti učenje i uspeh deteta u školi?

Ovo je jedna od čestih zabluda prebrižnih roditelja. Često se čuju tvrdnje kao: "ako ga pustiš da trenira nema ništa od škole", "batali loptu - ona će ga odvući od škole".

Pored brojnih pozitivnih strana sporta za razvoj organizma postoji značajan uticaj na socijalizaciju deteta i njegov normalan mentalni razvoj. Većina sportova, a naročito kolektivni sportovi, traže sportsku inteligenciju koja pozitivno utiče na razvoj opšte kreativnosti deteta. Kako se treninzi sprovode po ustaljenom redu, kod deteta se razvija osećaj odgovornosti i disciplina koji su od velike pomoći u učenju i savlađivanju školskog gradiva.

Tačno je da dete koje se aktivno bavi sportom ima manje slobodnog vremena, ali će zato imati i manje vremena za brojne "socijalne poroke" kojima danas obiluje gotovo svaka sredina.

Sport znači i zdravu ishranu, redovan odmor i zdrav san što veoma pogoduje jačanju mentalnih sposobnosti deteta. Sport je prilika da se dete oslobodi viška "negativne energije". Poznato je da skoro svako dete nosi pritajenu agresivnost koja se najbolje prazni kroz ostvarenje sportskog cilja. I pobeda i poraz su praćeni jakim emocionalnim izlivima, a posle treninga ili utakmice, sledi tuširanje i dobra klopa pa se deca se osećaju fantastično.

Dug je spisak uspešnih inžinjera, advokata, novinara, lekara i drugih zanimanja koji su ostvarili značajan profesionalni uspeh, a paralelno su se aktivno bavili sportom. Ipak, objektivno je reći da vrhunski takmičarski sport nužno znači i profesinalnu vezanost, a tada je zaista malo vremena za druge aktivnosti. Srećom, takvo opredeljenje se dešava u zrelijim godinama, pa mlađa deca imaju dovoljno vremena da kroz sazrevanje, i uz pomoć roditelja, odluče "šta će biti kada porastu".


Šta treba uraditi pre nego dete počne aktivno da se bavi sportom?

Kada dete žarko poželi da se bavi nekim od brojnih sportova treba mu izaći u susret, neka proba da li ga željeni sport ispunjava i raduje.

Rekreativno bavljenje sportom podrazumeva napore ne preterano velikog inteziteta, tako da ne treba preduzimati posebne lekarske preglede. Dovoljno je napraviti rutinsku kontrolu kod pedijatra koji će posle kliničkog pregleda dati zeleno svetlo za spotsku aktivnost. Uobičajeni pregled koštano-zglobnog sistema, kao i rutinska provera rada srca i pluća, uz kraći razgovor daje dovoljno elemenata pedijatru da stekne uvid u sposobnost deteta za bavljenje rekreativnim sportom.

Međutim, ako se dete sprema da se uključi u neki od sportskih klubova, dakle da se aktivno bavi sportom, potrebno je detaljnije pregledati dete.

Aktivni sport po pravilu znači svakodnevno treniranje, nekada i dva puta dnevno, i izlaganje velikim fizičkim naporima. Zato je potrebno uraditi odgovarajuće testove – funkcionalno ispitivanje, koje će pokazati da li je dete sposobno za aktivni sport. Nisu svi sportovi podjednako naporni, ali svako dete zaslužuje da se adekvatno testira, bez obzira na vrstu sporta kojim želi aktivno da se bavi.

• Razgovor sa detetom i roditeljima daje dragocene podatke lekaru o razvoju deteta, eventualnim bolestima tokom detinjstva ili u porodici koji imaju značaj za fizičku aktivnost. Na osnovu prikupljenih podataka, već kroz razgovor lekar stiče okvirnu sliku o sposobnostima deteta, ali je neophodan i detaljan pregled
• Klinički pregled podrazumeva detaljan uvid u stanje koštano-zglobnog sistema, a posebna pažnja se obraća na funkciju srca i pluća. Ne umanjujući vrednost ostalih delova tela, srce i pluća su od ključnog značaja za fizičku aktivnosti, pa im je potrebno posvetiti posebnu pažnju
• Obavezno je uraditi detetu elektrokardiogram – EKG koji, uz pažljivo slušanje srca, omogućava uvid u rad srca u mirovanju. Na EKG-u se mogu uočiti različite nepravilnosti, a merenjem odgovarajućih delova elektrokardiograma se mogu otkriti neke retke, ali veoma opasne bolesti srca koje nikako ne idu sa sportom! Merenje arterijskog pritiska je veoma jednostavno, ali i obavezno, jer i među decom ima visokog krvnog pritiska. Većina dece sportista kad dođu na pregled imaju nešto više vrednosti arterijskog pritiska koje se objašnjavaju umerenim strahom od ishoda pregleda (takozvana hipertenzija belog mantila). To lekari naravno znaju, i uzimaju u obzir, a posle par minuta prijatnog razgovora pritisak se skoro po pravilu normalizuje.
• Potrebno je "izmeriti" i funkciju pluća, aparatom koji se naziva spirometar. Jednostavnim forsiranim duvanjem "punim" plućima spirometar meri kapacitet pluća, i druge funkcionalne parametre koji pokazuju u kojoj meri su pluća sposobna da obave važnu funkciju razmene gasova.
• Pored funkcionalnog ispitivanja srca i pluća u miru neophodno je proceniti kako se dete ponaša u naporu. To se jedino može uraditi ako se dete podvrgne testu opterećenja. Test opterećenja (ergometrija) se izvodi na pokretnoj traci ili odgovarajućem biciklu pri čemu se dete postepeno zamara dok se ne postigne maksimalno opterećenje koje budući sportista može da izdrži. Za vreme testa, rad detetovog srca se posmatra na posebnom EKG monitoru, a sve vreme se kontroliše i arterijski pritisak. Sve ovo ima za cilj da se simuliraju uslovi treninga ili takmičenja, pa test često izgleda pomalo surovo. Naravno, nemoguće je u potpunosti postići napore kao na treningu, ali primenom odgovarajućih protokola testiranja se može postići željeni cilj. Test opterećenja je dakle doziran napor koji lekaru omogućava da proceni funkciju srca u uslovima maksimalne fizičke aktivnosti. Mnoga oboljenja srca i krvnih sudova se ne vide u miru, pa je za svakog budućeg aktivnog sportistu neophodno uraditi ovo ispitivanje. Merenjem plućne funkcije (spirometrija) pre, za vreme i posle opterećenja se kompletira funkcionalno ispitivanje pluća. Postoje bolesti pluća kod dece koje ispoljavaju samo u naporu, kao što je jedna vrsta astme (naporom indukovana astma). Na testu opterećenja se mogu pojaviti i znaci nekih oboljenja koja nisu vezana za srce i pluća, a koja se u miru nikako ne mogu uočiti. Zato je apsolutno neophodno da se svako dete koje ima nameru da aktivno trenira podvrgne ovom ispitivanju. Ispitivanje detetovog organizma u maksimalnom naporu nosi određene rizike, ali mnogo je bolje da se problem desi dok je dete kod stručnjaka, nego da se nešto iskomplikuje na treningu ili utakmici.

Sve nabrojano se može relativno brzo obaviti, a posle obavljenih ispitivanja se stiče jasna i potpuna slika sposobnosti deteta. Pored toga, testovi mogu ukazati na neke poremećaje koji zahtevaju dodatno specijalističko ispitivanje.

Najveći broj dece prođe testiranje i dobije zeleno svetlo za aktivno učešće u sportskim aktivnostima. Ipak, jedan deo dečaka i devojčica ispolji određene nedostatke tokom ispitivanja. Veliki deo njih se može izlečiti, ako se na vreme otkriju, pa se dete potom može uključiti u trening.

Treba podvući da je testiranje deo praćenja dece koja se aktivno bave sportom. Periodične kontrole su neophodne da bi se tokom rasta i razvoj mladog sportiste vodilo računa o njegovom zdravlju.

Nažalost, većina dispanzera sportske medicine nema odgovarajuću skupu opremu za testiranje dece, iako raspolaže odličnim lekarima-specijalistima sportske medicine.

Univerzitetska dečja klinika u Tiršovoj raspolaže potrebnom opremom za testiranje dece sportista iz pedijatrijskog ugla. Oformljena je posebna služba za pedijatrijsku sportsku medicinu koji okuplja tim pedijatara koji imaju veliko iskustvo u proceni zdravlja i praćenju dece sportista, ali i potrebno znanje za lečenje bolesti dece sportista koji mogu ugroziti dete koje se bavi intezivnim fizičkim vežbanjem.

Izvor: yumama.com